BeaMiao

Александар Вучић је, на Инстаграм профилу buducnostsrbijeav, објавио је да је на састанку са Метјуом Вудрафом истакао значај одговорног приступа КФОР-а и свих релевантних актера у очувању мира и стабилности.

"Нагласио сам значај одговорног приступа КФОР-а и свих релевантних актера у очувању мира и стабилности", истакао је председник Србије.

Нагласио је да је са Вудрафом разговарао и о плановима и приоритетима у наставку активности у оквиру Програма државног партнерства, ситуацији у региону и начинима за даље унапређење сарадње Србије и Охаја, засноване на дугогодишњем поверењу и партнерству.

"Србија високо цени сарадњу са Националном гардом Охаја и наше партнерство које током година градимо кроз бројне заједничке активности и контакте. Верујем да ћемо и у будућности наставити да га јачамо и ширимо, доприносећи бољем разумевању и јачању односа Србије и САД", навео је Вучић.

У паду хеликоптера погинули су фоторепортерка Елиана Морено и пилот Џорџ Марчинив, запослен у компанији "Angel City Air", која је управљала летелицом, као и једна особа која се у тренутку пада налазила на земљи.

Хеликоптер се срушио синоћ на паркингу код објекта за складиштење робе у Четсворту, у долини Сан Фернандо, а након пада избио је пожар који се проширио и на оближња паркирана возила, саопштили су ватрогасци.

Они су навели да су на месту несреће затекли три погинуле особе, док су две особе превезене у болницу, а њихово здравствено стање није одмах саопштено.

Телевизија Ен-Би-Си Лос Анђелес претходно је у програму саопштила да је изгубила контакт са посадом хеликоптера, а водитељка Колин Вилијамс потом је потврдила да се летелица срушила синоћ, нешто пре 19 часова по локалном времену.

Страдали фоторепортерка и пилот

Морено је била позната гледаоцима Ен-Би-Си Лос Анђелеса и његове телевизије на шпанском језику Телемундо 52.  Рођена је у округу Оринџ, јужно од Лос Анђелеса, а дипломирала је новинарство и политичке науке на Универзитету Чепмен 2010. године, када се придружила хеликоптерској екипи компаније "Angel City Air".

Марчинив је, такође, одрастао у јужној Калифорнији и завршио средњу школу у Бурбанку, наводи НБЦ Лос Анђелес.

Ен-Би-Си Лос Анђелес и Телемундо 52 изразили су саучешће породицама, пријатељима и колегама страдалих, наводећи да је хеликоптер пружао снимке из ваздуха за обе телевизије.

Пад хеликоптера догодио се синоћ око 19 часова по локалном времену, након судара аутобуса јавног превоза Лос Анђелеса и путничког возила у Улици Нордхоф, у истом лосанђелеском насељу, у којем су погинуле две особе, а више их је повређено.

Ватрогасна служба саопштила је да се та прва несрећа догодила у 17.03 часова и да су ватрогасци извлачили заробљене особе и прегледали путнике у аутобусу.  Хеликоптер је био једна од више летелица које су из ваздуха пратиле последице судара.

Истрагу пада хеликоптера водиће амерички Национални одбор за безбедност саобраћаја (НТСБ) и Федерална управа за ваздухопловство (ФАА).

Градоначелница Лос Анђелеса Карен Бас рекла је да је за град то била "тешка ноћ", изразивши саучешће породицама жртава обе несреће. Гувернер Калифорније Гевин Њусом такође је изразио саучешће и захвалио припадницима хитних служби на реакцији. 

Регистар "Не зови" постоји од јануара 2024. године и намењен је грађанима који не желе рекламне позиве и поруке. Нови правилник, који је ступио на снагу 12. септембра и објављен је у Службеном гласнику, прецизније прописује обавезе трговаца. Пре него што позову грађанина, трговци морају да провере да ли се његов број налази у регистру.

Регистар води РАТЕЛ, а грађани захтев за упис подносе свом мобилном или фиксном оператеру.

Марко Драгић, правник у Националној организацији потрошача Србије, каже да нови правилник доноси већи степен заштите, посебно за старије грађане који су често били мета нежељених продајних позива.

"Новим правилником добијамо већи степен заштите управо таквих потрошача, који су често били мета оваквих позива. Ти позиви су се неретко завршавали закључивањем нежељених уговора, на штету крајњег корисника, при чему су производи често наплаћивани десетинама пута више од њихове стварне, односно тржишне вредности", навео је он.

Драгић грађанима који су често изложени рекламним позивима препоручује да у регистар упишу своје бројеве, као и бројеве старијих чланова породице.

"Када је почела примена, проверили смо како функционише цео систем и да ли је заиста једноставно уписати број у регистар, тако да свима препоручујемо да, уколико су често мета оваквих позива, свој број упишу у регистар како би заштитили себе или своје најближе од нежељених позива", навео је гост Јутарњег програма.

Како се проверава број у регистру

Пре него што позове грађанина, трговац мора да провери да ли се његов број налази у регистру "Не зови". Уколико број није уписан у регистар, позив је дозвољен, док је контактирање грађана чији су бројеви уписани забрањено.

Према речима Драгића, провера се обавља преко РАТЕЛ-а, који води регистар.

"Мора да се провери да ли се број води у регистру пре самог позива. То се може урадити на сајту РАТЕЛ-а, који је регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге и који води тај регистар. Након тога, сваки трговац је дужан да провери број. Уколико се број не налази у регистру, има право да га позове. Уколико се налази у регистру, нема законско право да га позове. Ако ипак дође до таквог позива, предвиђена је новчана казна и издавање прекршајног налога лицу које је прекршило овај правилник", навео је он.

Позиви са скривених бројева

Један од проблема са којима се грађани сусрећу јесу позиви са непознатих или скривених бројева, након којих често није могуће ступити у контакт са позиваоцем.

Драгић наводи да се, уз помоћ оператера, може утврдити ко стоји иза таквих бројева.

"Разне су манипулаторске радње којима се служе како би на најлакши могући начин дошли до велике зараде. Велику улогу у свему томе, наравно, имају оператери, који ће кроз листинг и евиденцију долазних и одлазних позива моћи да утврде ко се заиста крије иза броја. Доста нам у томе помаже и то што мора да се утврди стварни власник броја телефона", рекао је Драгић.

На основу новог закона, сваки број мора да буде регистрован, односно да иза њега стоји одређено име и презиме.

"Тако се и с те стране веома лако може утврдити ко заиста стоји иза бројева са којих се упућују позиви. Када се све то сагледа, добијамо управо то да је, након што се број упише у регистар, потрошач на неки начин сигуран да га више нико неће узнемиравати", указује Драгић.

Како се грађани уписују у регистар

Грађани у регистар "Не зови" могу да упишу и фиксне и мобилне бројеве. Захтев могу да поднесу онлајн, путем формулара, или лично у пословници свог оператера.

"Најједноставније је да се захтев поднесе путем онлајн формулара. Они који нису довољно информатички обучени могу да оду у пословницу оператера, затраже формулар и потпишу га. Важно је знати да се из регистра може уписати или исписати једном месечно", навео је Драгић.

Једном уписан број не мора поново да се пријављује сваког месеца. Остаје у регистру све док корисник не затражи његово брисање.

"Број остаје у регистру све док потрошач не одлучи да га испише", указао је гост Јутарњег програма.

Заштита и од СМС порука

Заштита се не односи само на телефонске позиве већ и на СМС рекламне поруке, уколико потрошач претходно није дао писану сагласност.

"Свака комуникација промотивног карактера, за коју потрошач претходно није дао писану сагласност, обухваћена је овим правилником", навео је Драгић.

Посебно је важно питање шта се дешава када је грађанин раније дао сагласност некој компанији да га контактира. То се може догодити, на пример, приликом издавања картица лојалности, учешћа у наградним играма или прихватања општих услова неке промоције.

"Често се може десити да је сагласност дата у склопу издавања картица лојалности, приликом пријаве за неку промоцију или учешћа у наградним играма. Кроз те опште услове често се даје и сагласност за контактирање", објаснио је гост Јутарњег програма.

Уколико је грађанин прихватио услове којима је предвиђено да компанија може да га контактира, сматра се да је дао сагласност за такву комуникацију.

"Самим тим сте свесно дали сагласност да вас може контактирати компанија којој сте ту сагласност дали", навео је Драгић.

Казне за нежељене позиве

За трговце који не поштују правила предвиђене су новчане казне. Према речима Драгића, правно лице које прекрши закон, односно правилник, може бити кажњено са 200.000 динара, док је за одговорно лице у правном лицу предвиђена казна од 50.000 динара.

Грађани који добију нежељени позив иако се њихов број налази у регистру "Не зови" могу да пријаве случај. Први корак је да од оператера затраже листинг, након чега се подноси захтев РАТЕЛ-у.

"Пријава лица које крши закон може се поднети тако што се случај пријави оператеру, односно прво се затражи листинг. Након тога се упућује захтев РАТЕЛ-у, који у складу са својим надлежностима издаје прекршајни налог и санкционише лице које крши правилник", навео је он.

Како реаговати на рекламне позиве?

Грађанима који приме рекламни позив саветује се да не доносе одлуку под притиском. Најпре би требало да затраже све информације о производу, упореде их са доступним информацијама на интернету, а потом одлуче да ли желе да га купе.

"Уколико број није у регистру, треба саслушати понуду и, ако производ није неопходан, захвалити се на позиву. Уколико је производ заиста потребан, најпре треба затражити све информације о њему, упоредити их са доступним информацијама на интернету, нарочито цену, и тек онда донети одлуку и накнадно се јавити", поручио је Драгић.

Према подацима Републичког завода за статистику, извоз Србије од јануара до јула порастао је 8,8 одсто у односу на исти период прошле године. Увоз је растао двоструко спорије у истом том периоду.

Анализа објављена у септембарском издању МАТ-а показује и да је дефицит Србије у трговини са Европском унијом готово преполовљен. Смањен је са 161 на 83 милијарде динара.

Суфицит с више земаља

Професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић истиче да је комплетан спољнотрговински промет порастао у првих седам месеци, а верује да су резултати још бољи када би се посматрао и комплетан август и прва половина септембра.

"Оно што је врло занимљиво, то је да је покривеност увоза извозом сада на, на укупном нивоу националне економије, скоро 83 одсто. То је један податак који много можда више структурно говори од ових квантитативних других показатеља", наглашава професор.

Такође, истиче да охрабрује и то што подаци показују да је мотор српског извоза тренутно фабрика Стелантис, односно продаја моторних возила и приколица.

"Оно што је сигурно, дефицит с Европском унијом је преполовљен и што је врло интересантно, ми нисмо остварили суфицит само са Италијом. После 20 година имамо суфицит у размени с Немачком и с Великом Британијом, а око 18 милиона суфицит Грчком", прецизирао је Веселиновић.

Близу производњи фабрике у Италији

Професор наводи да је податак од 105 милиона евра суфицита с Италијом заиста охрабрујући и да је чињеница је да Стелантис у Крагујевцу, као мотор српског извоза, по производњи врло близу производњи фабрике у Италији, која је иначе по продаји на првом месту.

"То у великој мери указује да ми постајемо све конкурентнији у једној привредној грани у којој смо некада били прилично доминантни, а сада опет преузимамо примат", указује Веселиновић.

Утицај глобалних промена

Професор наглашава да је глобална конкуренција у аутомобилској индустрији јака, али да су хибридни, електрични и бензински модели Фијат "гранде панда" из Крагујевца врло конкурентни на европском тржишту због односа цене и квалитета.

Већина аутомобила из ове фабрике извози се у ЕУ, пре свега у Италију и Немачку, а значајан део иде и на Блиски и Средњи Исток.

"Ово је један од врло прихватљивијих аутомобила, да не кажем најприхватљивији и у Италији и у Немачкој, све више у Француској. Деведесет одсто производње аутомобила у Стелантису овде у Крагујевцу иде према ЕУ. И то је опет конкуренција у сваком смислу, али кажем, однос цене и квалитета је кључан овде", сматра Веселиновић.

До краја године и до 160.000 возила

Производња у Стеллантису тренутно износи око 200 аутомобила дневно, са пројекцијама да ће до краја године бити произведено између 150.000 и 160.000 возила. За сада је кључна транспортна линија која иде преко луке Бар.

Ова индустрија чини око 15,5 одсто укупног извоза Србије и значајно доприноси расту БДП-а и запошљавању у региону Шумадије.

"Лепо је видети сваког дана, да стане саобраћај буквално у центру града док прође та композиција са 200 сјајних аутомобила која су у 90 одсто случајева намењена тржишту ЕУ", каже професор.

Могућност проширења производње

Фабрика Стелантиса у Крагујевцу спада у прва три најбоља произвођача са аспекта продуктивности производње извоза у Европи.

"Пројектовани, односно технички капацитети овде ће до 31. децембра бити потпуно испуњени, јер Стелантис данас, сутра, прекосутра ради за већ наручено тржиште. Они већ знају купце", наглашава професор.

Иако фабрика ради близу максималних капацитета, постоји простор за проширење производње.

Веселиновић истиче да је важно повећати учешће домаћих добављача у производном ланцу, посебно у сегменту високотехнолошких компоненти и батерија, како би се смањио увоз и додатно ојачала домаћа привреда.

Мушкарац је око 2.30 после поноћи рањен из ватреног оружја у ходнику зграде на Чукарици, сазнаје Танјуг.

Повређени је превезен у Ургентни центар.

Полиција ради на расветљавању свих околности под којима је дошло до пуцњаве.

Драган Пашић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да је, судећи према досадашњој пракси овог Специјализованог суда, оправдано очекивати осуђујућу пресуду Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности.

"Када то кажем, мислим и на правоснажно окончане поступке према Саљиху Мустафи и Пјетру Шаљи за ратне злочине, јер су мучили и убијали цивиле. И у том предмету је примењена иста матрица, проширена на четворицу оптужених за удружени злочиначки подухват и командну одговорност“, наводи адвокат.

Подсећа да тужилаштво тврди да су четворица оптужених одговорна за најтеже злочине на КиМ јер су имала највише позиције, док одбрана тврди да су нижи војни састави били децентрализовани и да је реч о тзв. герилској формацији.

Притисак и висина казне

Пашић додаје да не верује у сценарио по којем би била изречена ослобађајућа пресуда, јер би то, сматра, значило да је на суд вршен политички притисак.

Говорећи о могућности да им буде изречена казна затвора у трајању које су већ провели у притвору, Пашић наводи да, због ометања правде и застрашивања сведока, за шта су осуђени у другом поступку, не очекује да би пресуда могла да "покрије" време проведено у притвору.

"Примарни циљ је да се осуде лица за најтеже ратне злочине, а реч је о десет тачака оптужнице, неколико стотина мучених, киднапованих и убијених људи, на више од 40 локација на територији КиМ и северу Албаније", поручује адвокат.

Напомиње да би осуђујућа пресуда, према његовом мишљењу, ишла свима у прилог јер нема колективне одговорности, већ би кривци имали име и презиме, што, како наводи, води помирењу народа у целом региону.

Потрага породица за истином

Законски заступник Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Славиша Вуксановић истиче да породице већ три деценије траже одговор на питање где су њихови најмилији.

"Није реч само о казни, већ о истини – шта се заправо десило, са циљем да породице могу да их сахране достојанствено", каже Вуксановић.

Према његовим речима, казна је важна за починиоце, али породице очекују да пресуда, осим описа дела и утврђивања одговорности, покаже и њихову бол и патњу, као и околности страдања њихових најближих.

"Казна је важна за учиниоце, а сматрам да ће пресуда бити минимално изнад половине досуђене казне ако се тражи казна затвора од 45 година, па ће породице имати вид сатисфакције јер очекују да се у пресуди, осим описивања дела и одговорности, наведу њихова бол и патња и околности страдања најближих", наводи Вуксановић.

Докази и масовни протести

Према његовим речима, постоји више од 28.000 страница доказа који се односе на злочине за које су оптужени Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи, због чега породице, каже, не очекују ослобађајућу пресуду.

Вуксановић истовремено каже да би, након евентуалне осуђујуће пресуде, могло да дође до масовних демонстрација и различитих покушаја бивших припадника такозване ОВК да изазову реакције.

"У Приштини не дозвољавају да се прича о злочинима, осим када је реч о косовским Албанцима. Срби очекују да, коначно, после три деценије, добију прву осуђујућу пресуду, после које се више неће осећати као грађани другог реда, већ као грађани првог реда, с обзиром на почињене злочине, киднаповања и убиства", закључује Вуксановић.

Петронијевић: Тужилаштво доказало тврдње из оптужнице

Адвокат Горан Петронијевић каже да су пред судом могућа три исхода – осуђујућа, делимично осуђујућа или ослобађајућа пресуда за бивше вође ОВК.

"Ја лично мислим да су докази који су изведени дали довољно тужилаштву разлога да буде уверено да је њихова оптужница доказана", рекао је Петронијевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Без обзира на првостепену одлуку, очекује наставак поступка, јер ће, према његовој оцени, незадовољна страна поднети жалбу.

Петронијевић истиче да судско одељење које води поступак суди по косовском уставу и законима, али да је измештено у Хаг и да је, према његовој оцени, под снажним притиском различитих политичких фактора.

Напомиње да су злочини над Србима и неалбанцима почињени из етничких, а не политичких разлога, због чега има примедбу на начин на који је у оптужници одређен мотив удруженог злочиначког подухвата.

Говорећи о тврдњи одбране да ОВК није имала јасан командни ланац, Петронијевић сматра да она није успела то да докаже.

"Пуно њихових ратних дневника, записа, спискова, организације јединица, наоружања, активности, координације акције и тако даље указују да су они апсолутно били устројени под једном централном командом на чијем челу је био и Хашим Тачи", каже Петронијевић.

Једна особа је погинула у нападу руских дронова на Запорожје, на југоистоку Украјине, саопштио је вршилац дужности начелника Запорошке области Михајло Семикин. Према његовим речима, део града остао је без струје, а оштећен је и један инфраструктурни објекат.

Руске снаге погодиле су теретни брод и трајект који је превозио војну опрему у украјинској луци Черноморск, саопштило је руско Министарство одбране.

Начелник Одеске области Олег Кипер рекао је да је током ноћи нападнута лучка инфраструктура у области, при чему су гађани стамбени објекти, логистички центри и саобраћајна инфраструктура.

Володимир Зеленски навео је да је украјинска војска извела напад на рафинерију нафте у руском Сизрању, као и на објекат за производњу дронова у Таганрогу и место за припрему и лансирање дронова у Орловској области, док су погођени и циљеви у Црном мору.

Италијански ловац НАТО-а оборио је око поноћи дрон у Литванији, саопштио је литвански Национални центар за управљање кризама. Претпоставља се да је дрон ушао из правца Белорусије, а оборен је у близини насеља Праткунај, на југу Литваније, недалеко од Каунаса.

Данска војска саопштила је да је руска фрегата у међународним водама код обале те скандинавске земље испалила две сигналне ракете према њиховом хеликоптеру, који је фотографисао руски брод, и да су ракете умало погодиле летелицу.

Копенхаген ће због инцидента позвати руског амбасадора на разговор, док је руски амбасадор Владимир Барбин оптужио данске војне хеликоптере за опасне маневре у близини руских ратних бродова и рекао да је Москва упутила званичну ноту Данској.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила је да се Европа поново суочава са "неодговорним и опасним понашањем Русије“, наводећи инциденте у близини Данске и у Литванији. Она је рекла да ти догађаји, према њеној оцени, представљају део ширег обрасца "руске агресије и провокација против Европе“, док је најавила јачање колективног одвраћања и одбране са НАТО-ом и појачавање притиска на Русију.

Москва је, у међувремену, поручила западним политичарима и дипломатама да "трезвено“ процене ризике путовања у Украјину, а портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да су железничка чворишта и транспортна инфраструктура која служи украјинској војсци легитимне мете.

Месец дана након посете председника Владимира Путина острву Итуруп (јапански Еторофу), на које Токио полаже право, јапанска влада још није формулисала конкретне мере којима би одговорила на тај чин, пише јапански економски и политички дневник Никеј.

Руски лидер је 13. августа лично дошао на то острво из Курилског ланца, након што је присуствовао вежби Пацифичке флоте на Камчатки. То је била његова прва посета једном од четири острва која је на самом крају Другог светског рата Црвена армија преотела Јапану и око којих се Москва и Токио деценијама споре.

Путин на Курилима

Председник Путин дуги низ година водио је напорне преговоре са јапанским премијерима, пре свега са бившим дугогодишњим шефом јапанске владе, сада покојним Шинзом Абеом, да се, у складу са заједничком декларацијом из 1956. године, објављеном у Москви поводом послератне нормализације односа Совјетског Савеза и Јапана, Токију врате два мања од четири острва која је Црвена армија заузела у августу 1945. године у свом брзом и разорном походу на Манџурију, северни део Корејског полуострва, Сахалин и Куриле.

Међутим, након што је јапанско Министарство одбране почетком прошлог месеца Русију у свом белом папиру означило као јасну претњу по безбедност због појачане сарадње Москве и Пјонгјанга и све чешћих заједничких војних вежби руских и кинеских снага, Путин најпре је изјавио да се став званичног Токија према његовој земљи променио, да би потом изненадио политички естаблишмент у Токију посетом јужним Курилима.

Влади у Токију је тиме симболично ставио до знања да нема ништа од повратка два острва, или бар да су даљи преговори о њиховом повратку до даљег немогући.

Мада је јужне Куриле, које у Јапану називају "северном територијом", 2010. године посетио тадашњи руски председник Дмитриј Медведев, у Далекоисточној царевини се Путиновом гесту придаје посебна важност.

И због тога што се, због поменутих преговора, годинама уздржавао од поступака који би могли да испровоцирају Токио, и због тога што, захваљујући бављењу џудом и интересовању за јапанску културу, важи за јапанофила.

Оклевање у Јапану

Када је Медведев на повратку из посете Вијетнаму слетео на Куриле 2010. године, у знак протеста јапански амбасадор био је повучен на консултације у Токио.

Овог пута, констатују јапански новинари, не само што нису уведене никакве економске или персоналне санкције против руског руководства, већ је изостао и дипломатски одговор те врсте.

Јапанце је додатно заболео извештај о подизању споменика победи над Јапаном у Другом светском рату у далекоисточном граду Хабаровску, који је откривен почетком овог месеца, а који, између осталог, приказује совјетског војника који разбија погранични камен на којем је урезана хризантема – симбол јапанске царске породице и државе.

Јапан, иначе, већ спроводи низ економских санкција против Русије, које је увео након почетка војних операција у Украјини.

Токио, међутим, наставља да набавља руску нафту и гас. То чини из налазишта на Сахалину и око њега, која су Јапану географски најближа од свих страних извора енергената и стога физички лако приступачна и јефтина када је реч о транспорту.

Штавише, реч је о изворима у чији развој и експлоатацију јапанске приватне компаније и држава улажу деценијама – још од половине деведесетих.

Дакле, ако би пожелео да то учини, Токио би теоретски могао да оштрицу нових санкција усмери на руску нафту и гас.

Основни разлози за парализу у Токију

Ипак, реалност је таква да је то у пракси веома тешко. У 2025. години Јапан је око десет одсто свог увоза течног природног гаса остварио из Русије. У условима када је гас из Катара практично недоступан, одрицање од гаса руског порекла било би изузетно ризично и економски веома скупо.

Штавише, оцењују јапански коментатори, управо могућност да би сама Русија могла Јапану да ускрати тај гас или чак одузме власништво јапанских компанија у пројектима за експлоатацију нафте и гаса на Сахалину бар за сада спречава Токио да уведе нове врсте санкција против Русије.

Отуда у владајућој Либерално-демократској партији, тврде извештачи листа Никеј, постоји мишљење да би, уместо увођења нових санкција Русији, Јапан једноставно требало снажније да подржи Украјину.

Има и оних који сматрају да би адекватан одговор на Путинову посету била комбинација дипломатске, финансијске и технолошке помоћи Украјини и санкција против предузећа и појединаца у Русији који су укључени у милитаризацију спорних острва.

Упркос тим размишљањима, званични Токио, осим вербалних протеста, још није предузео ништа конкретно поводом посете председника Путина острву Еторофу. Због тога анализе и критике на рачун владе ових дана објављују и други јапански листови.

Други проблеми

Један од разлога за то оклевање, сматрају јапански политиколози, јесу неизвесност и несигурност у вези са односима са САД и чињеница да ексцентрични амерички лидер има одређени афинитет према руском председнику.

У Токију, наиме, страхују да би у оквиру преговора између САД и Русије који су у току амерички председник Доналд Трамп могао са Москвом да постигне договор о економској сарадњи, који би онда било какве јапанске санкције учинио бесмисленим и промашеним.

Као аргумент за мишљење да је Трамп склон да приоритизује профитабилне послове без обзира на политичку супротстављеност или војни ривалитет, као и да има симпатије према снажним аутократским лидерима, наводе се његов скори сусрет са кинеским председником Си Ђинпингом и чињеница да планира преговоре са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у новембру.

Још један разлог за оклевање у Токију је забринутост да би даље заоштравање односа са Русијом, проузроковано увођењем нових санкција, могло да допринесе додатном продубљивању војних односа Москве са Пекингом и Пјонгјангом.

Јапански посленици седме силе у том погледу нарочито истичу сагласност Русије и Кине да се Јапан, осетним повећањем војног буџета и набавкама офанзивног наоружања, вратио старом путу милитаризације, као и недавно саопштење владе у Пекингу, у којем је оцењено да Русија, као правна наследница земље победнице у Другом светском рату, има право да задржи јапанске територије које је освојила у августу 1945. године.

Поједини јапански новинари истичу и чињеницу да су против Москве последњих година уведене хиљаде санкција и да ништа од њих није донело жељени ефекат.

Односно, како, користећи речник америчког председника, пише дневник на енглеском језику Џапан тајмс, Земља излазећег сунца има врло мало карата које би могла да одигра против највеће државе света.

Разлози за уздржавање од одговора на посету председника Путина Курилима су, дакле, вишеструки и сложени. Ипак, немали број јапанских политичара и коментатора захтева од владе да, упркос тим ризицима, делује, јер би пасивност у Москви, па и у Пекингу и Сеулу, са којима се Токио такође спори око територија, могла да буде схваћена као израз слабости Јапана и да угрози његову позицију у надметању за те територије.

Тужилаштво је током суђења тврдило да је доказало кривицу четворице оптужених за прогон, затварање, друга нехумана дела, мучење, убиство и присилни нестанак, као и за четири тачке оптужнице за ратне злочине – незаконито или произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.За та дела тражи казну од по 45 година затвора.

Ко су биле жртве и где су злочини почињени

Према наводима тужилаштва, жртве су били Срби, Роми и Ашкалије, цивили за које се веровало да сарађују са српским властима, као и Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са њим и другим странкама које су сматране противницима ОВК. На мети су били и Албанци који нису желели да се придруже ОВК или је подрже, људи који су сматрани противницима на основу свог садашњег или бившег запослења, као и они који су се дружили са Србима.

Злочини су, према оптужници, почињени најкасније од марта 1998. до краја септембра 1999. године на више од 40 локација широм Косова и Метохије, као и у Куксу и Ћахану на северу Албаније.

Хaшим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су за ратне злочине и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих су најмање 102 убијена.

Тужилаштво: Оптужени имали кључну улогу у ОВК

Тужилаштво је тврдило да су оптужени имали снажну заједничку улогу као кључни чланови Главног штаба ОВК, као и да су имали намеру и знање о злочинима, ефективну контролу на терену и значајан допринос заједничком злочиначком подухвату.

Према наводима тужилаштва, заједнички циљ био је успостављање контроле над целим Косовом и Метохијом путем насиља над онима који су сматрани противницима.

Током суђења изнети су и детаљи о мучењу притвореника. Сајмон Лоус, који заступа 156 учесника у поступку у својству жртава, рекао је да су припадници ОВК показали "невероватну свирепост и суровост екстремних размера“.

Одбрана је, с друге стране, оценила да тужилаштво није доказало наводе из оптужнице и затражила ослобађајућу пресуду за све оптужене.

Адвокати одбране тврдили су да ОВК није имала јединствену командну структуру и да њени лидери нису имали контролу над дешавањима на терену.

Сведоци одбране били Кларк, Рубин и Хил

Тачијева одбрана је током поступка позвала седам сведока, међу којима су били бивши командант НАТО-а Весли Кларк, бивши помоћник америчког државног секретара Џејмс Рубин, некадашњи амерички изасланик у Приштини Кристофер Хил и Џок Кови, бивши заменик шефа администрације Унмика под Бернаром Кушнером.

Првобитна оптужница потврђена је 26. октобра 2020. године, а измењена у септембру 2021. и априлу и септембру 2022. године. Мање редигована верзија оптужнице поднета је у фебруару 2023. године и она је важећа оптужница у овом поступку.

Четворица оптужених налазе се у притвору у Хагу од новембра 2020. године, док је суђење почело у априлу 2023. године.

Завршне речи одржане су од 9. до 18. фебруара ове године.

Током суђења сведочила су 134 сведока – 125 које је позвало тужилаштво, два пред представницима жртава и седам које је позвала одбрана. У писаном облику прихваћена су и 164 сведочења, док је тужилаштво у доказни материјал увело око 3.000 предмета.

Ишчкивање пресуде на улицама

За данас су најављена масовна окупљања и демонстрације у Приштини и другим градовима на КиМ које су имале своју увертиру у суботу.

Због тога су САД, Француска и Уједињено Краљевство издали упозорења својом држављанима да 16. септембра ограниче своје кретање и избегавају подручја у којима се одржавају демонстрације.

Одвојени поступак за ометање правде

Против Хашима Тачија води се и одвојени поступак због ометања правде и покушаја утицаја на сведоке, у којем су оптужена још четворица бивших припадника ОВК. Тужилаштво је за Тачија затражило казну од шест година затвора.

Током рата 1998. и 1999. године припадници ОВК починили су бројне злочине, убиства и отмице над припадницима Војске Југославије и полиције, Србима и другим неалбанцима, као и над Албанцима који су одбијали да подрже или се придруже ОВК.

У Србији ће бити претежно сунчано и топлије, али тек након свежег, а понегде и магловитог јутра.

На истоку и југу само повремено може бити умерене облачности. Јутарња од 10 до 15, највиша дневна од 26 до 29 степени.

Над Београдом сунце. У најтоплијем делу дана у главном граду 29 степени.

Настављају се сукоби у Јемену. Портпарол Хута Јахја Сари изјавио је да су саудијски борбени авиони током протекла 24 сата извели 52 ваздушна удара, као и да су у нападима у провинцији Таиз погођена "цивилна инфраструктура, укључујући школе, мостове и путеве".

"Ови брутални напади неће остати без одговора", поручио је Сари.

УН упозорава да је због ескалације непријатељстава у Јемену расељено најмање 125.000 људи од почетка септембра, а да истовремено број цивилних жртава наставља да расте.

Амерички министар енергетике Крис Рајт изјавио је да ће проток нафте кроз саудијски нафтовод Исток–Запад биће обновљен за неколико дана.

Истакао је и да америчке снаге помажу саудијски извоз нафте кроз Ормуски мореуз.

Извори из бродарске индустрије, на које се позива Ројтерс, наводе да је обустављен утовар нафте у саудијској луци Јанбу на Црвеном мору.

Француска је сазвала хитан састанак Савета безбедности Уједињених нација због погоршања ситуације у мореузу Баб ел Мандеб. Хути, међутим, тврде да је пловидба тим мореузом и даље безбедна, оптужујући Саудијску Арабију да покушава да "обмане међународну заједницу"

Цена сирове нафте брент достигла је највиши ниво у више од четири месеца, због све већих поремећаја у снабдевању са Блиског истока.

Судија Врховног суда Пабло Љарена, који води поступак против каталонских сепаратиста, одбио је исти захтев бившег каталонског министра Антонија Kомина, преноси РТВЕ.

Љарена је оценио да пресуда СПЕУ од 16. јула не мења основ за одбијање амнестије који се односи на намеру остваривања личне материјалне користи.

Судија је навео да је европска пресуда уклонила други разлог због којег је раније била одбијена примена амнестије – процену да су поступци каталонских сепаратиста угрозили финансијске интересе Европске уније.

Међутим, према његовој оцени, остаје други, самостални основ, односно постојање намере да се оствари лична имовинска корист.

У одлуци се истиче да одбијање новог захтева за амнестију не значи да је тумачење Суда правде ЕУ неважно, већ да његови ефекти не обухватају други разлог на којем се заснивало раније одбијање амнестије.

Остаје на снази налог за хапшење Пуђдемона 

Врховни суд је одбио и захтев да се укине национални налог за хапшење Пуђдемона, уз образложење да за то нема основа док захтеви за амнестију нису прихваћени.

Судија је одбио и захтеве да предмет буде уступљен Врховном суду Kаталоније или судовима у Барселони, као и захтев за обуставу поступка због наводног кршења начела "non bis in idem", односно забране двоструког кажњавања за иста дела.

Шпански министар правде Феликс Болањос изјавио је да је пуна примена закона о амнестији на све учеснике процеса каталонске независности "питање времена", наводећи да ће се његови пуни ефекти остварити тек када буде примењен на све актере.

Истовремено, шпански Ревизорски суд одбио је жалбе оптужених у поступку због наводног преусмеравања јавног новца за референдум о независности Kаталоније 1. октобра 2017. године и активности каталонских сепаратиста у иностранству.

Међу подносиоцима жалби био је и Пуђдемон, који је тражио да се без одлагања примени закон о амнестији и обустави његова финансијска одговорност, као и да се укину привремене мере и врате положена средства и гаранције.

Пуђдемонов адвокат: Пресуда европског суда не може да се поново тумачи

Пуђдемонов адвокат Гонзало Боје упозорио је да би бивши каталонски лидер могао да покрене поступак против шпанске државе због, како тврди, "кршења права ЕУ", уколико Ревизорски суд настави да другачије тумачи пресуду Суда правде ЕУ.

Оценио је да пресуда европског суда не може да се "поново тумачи", већ да мора да буде спроведена.

Пуђдемон је, како се наводи, већ покренуо поступке пред Европском комисијом и Судом правде ЕУ због начина на који Ревизорски суд тумачи европску пресуду.

Његова одбрана је истовремено навела да је каталонска влада једини јавни орган на који се односе спорни трошкови, доставила документацију према којој су активности финансиране искључиво сопственим средствима.

Од 1. децембра плате у јавном сектору биће веће за осам одсто, у области социјалне заштите 12 процената, најавио је председник Србије. Најављена је повишица и за пензионере, на чије рачуне је ових дана стигла и уплата једнократне помоћи. Поред тога, држава следеће недеље исплаћује и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара. Како најављено повећање плата и пензија утиче на кућни буџет грађана, а како на државну касу?

Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали каже да се за једнократну помоћ од 6.000 динара до сада пријавило 1.650.000 грађана и тврди да исплата неће угрозити макроекономску стабилност земље.

Истиче и да ће наредне недеље почети исплата по 6.000 динара пунолетним грађанима Србије, при чему ће један део новца бити исплаћен из Акционарског фонда, а други из републичког буџета.

Грађани који имају право на исплату из Акционарског фонда не морају да се пријављују, већ ће им новац бити аутоматски исплаћен од 22. до 25. септембра. Они који су пунолетни постали након 1. јануара 2008. године морају да се пријаве.

"Процес пријављивања је веома једноставан. Дакле, број личне карте, ЈМБГ, и у периоду од 22. до 25. директно на рачун у Банци Поштанска штедионица тај новац ће бити уплаћен", рекао је Мали.

Према његовим речима, до сада се за једнократну помоћ пријавило 1.650.000 грађана, док право на исплату из Акционарског фонда има више од четири милиона људи.

"Ако саберете те две цифре, видећете да се скоро сваки пунолетни грађанин Србије пријавио или ће добити", навео је Мали.

Подсетио је да је реч о делу пакета помоћи вредног 980,6 милиона евра и да је готово два милиона грађана већ добило помоћ, међу њима пензионери, корисници новчане социјалне помоћи и дечјег додатка, као и борци.

Никезић: Новац припада грађанима, спорно је што се дели пред изборе

Потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић сматра, међутим, да је реч о предизборној подели новца и упозорава да ће због тих издвајања расти буџетски дефицит и јавни дуг.

"То је новац који припада грађанима Србије. То је њихов новац и добро је да се тај новац добије. Оно што није добро јесте што се такав новац дели само пред изборе", рекао је Никезић.

Оценио је да такве исплате представљају "очајнички покушај власти да у предизборној кампањи проба да купи гласове грађана".

Никезић тврди и да новац није обезбеђен из буџетских уштеда и да ће држава због пакета помоћи морати додатно да се задужи.

"Ми смо морали да се задужимо да бисмо исплатили ових милијарду евра. Тиме ће се рупа у буџету, која је већ огромна, повећати на преко три милијарде евра", навео је Никезић.

Према његовој оцени, то би био други највећи буџетски дефицит у Србији, после оног из 2020. године током пандемије коронавируса, док би јавни дуг достигао 42 милијарде евра.

Мали је одбацио Никезићеве тврдње и истакао да се помоћ исплаћује из "реалних извора".

"Сто дванаест и по милијарди динара имамо веће приходе у буџету од планираних. Ова помоћ кошта 85 милијарди. Дакле, ни на који начин не угрожава макроекономску стабилност. Никада се са тим нисмо играли", рекао је Мали.

Навео је да ће удео јавног дуга у БДП-у до краја године бити 44,5 одсто, а наредне године 44,2 одсто.

"Сада смо дупло бољи од Европе, дакле ниско задужена земља и ни на који начин се не угрожава макроекономска стабилност", рекао је Мали.

Различито о оцени Фискалног савета

У разговору је указано и на оцену Фискалног савета да једнократна давања становништву представљају ванредну фискалну експанзију која није оправдана у актуелним макроекономским околностима и која би могла да појача инфлаторне притиске.

Мали је одговорио да Фискални савет истовремено наводи да те мере неће угрозити макроекономску стабилност и ликвидност државе.

"Интересантно је да ће појачати инфлаторне притиске у условима када ми у јуну месецу имамо инфлацију међу најнижом у Европи, 1,9 одсто", рекао је Мали.

Никезић је, међутим, поновио да не постоји буџетски вишак и да Србија има дефицит.

"То се види и у ребалансу буџета и у сваком извештају. Имате у извештају Министарства финансија да је рупа у буџету у овој години већа него што је била у претходној години", рекао је Никезић.

Ненезић: Не видим проблем ни са дефицитом ни са јавним дугом

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да привредници подржавају повећање расположивог новца грађана и његову потрошњу, али сматра и да Србија има простора за додатно задуживање уколико би тај новац био усмерен у инвестиције.

"Наш јавни дуг, који је око 44 одсто, малтене је упола мањи од европског просека", рекао је Ненезић, наводећи као пример и поједине европске земље са знатно већим уделом јавног дуга.

Према његовој оцени, није пресудно само колико се држава задужује, већ и на који начин користи позајмљени новац.

"Не можемо да схватимо због чега се не задужимо још у иностранству, само да тај новац који задужимо употребимо паметно у инвестиције, у нешто што ће да донесе добробит земљи", истакао је Ненезић.

Оцењује да Србија тренутно "апсолутно не стоји у проблему ни са буџетским дефицитом ни са јавним дугом", указујући да је дефицит од 3,5 одсто близу европског нивоа, док поједине велике европске економије имају и већи дефицит и јавни дуг.

Када је реч о помоћи од 6.000 динара, Ненезић каже да она неће свим домаћинствима значити исто.

"Шест хиљада динара за кућни буџет некима ће да значи, некима неће. Увек је добро добити новац. Увек је добро и потрошити га", рекао је Ненезић.

Мијушковић: Мере треба посматрати као интегрални пакет

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић не слаже се са оценом да је реч о предизборној мери.

"Апсолутно не могу да се сложим да је у питању предизборна мера, без обзира што се поклапа са изборима", рекао је Мијушковић.

Објашњава да су и претходних година током јесени прављени пресеци економских активности и доношене краткорочне и дугорочне мере. Као пример навео је прошлогодишње мере због високих цена у трговинама, након којих је, како каже, уследио сет трговинских закона и смањивање инфлаторних притисака који долазе од цена хране.

Мијушковић истиче да се о оправданости универзалне исплате од 6.000 динара може дебатовати, али да она не треба да се посматра издвојено од осталих мера.

"Ове мере не можете тако распарчавати. Морате их посматрати као интегрални пакет", нагласио је Мијушковић.

Указује да су неке мере циљано усмерене на кориснике социјалних и борачких додатака и породице које примају дечји додатак, док код пензионера, како каже, постоји скалирање према нивоу примања.

Према његовим речима, једнократне исплате ће у одређеном тренутку повећати агрегатну тражњу, а грађани ће сами одлучивати да ли ће новац употребити за текуће трошкове, огрев, зимницу или нешто друго.

Подсећа, међутим, да су најављени и раст плата и пензија, што види као другачију врсту мере.

"То вам говори о инкременталном, али реалном порасту перформанси националне економије, узимајући у обзир и ниво инфлације", рекао је Мијушковић.

Наводи да су међународне институције давале оцене стања српске економије, као и да је земља добила инвестициони рејтинг једне од реномираних агенција, док је друга задржала позитивне изгледе.

Говорећи о јавном дугу, Мијушковић је подсетио да је управо висок ниво задужености током расправа о могућим окидачима нове глобалне кризе означаван као потенцијални проблем многих развијених економија.

"У односу на просек еврозоне упола мањи ниво јавног дуга, у односу на мастрихтска правила такође значајно испод. Како сад ми онда да лицитирамо да је то лош показатељ", упитао је Мијушковић.

Никезић: Јавни дуг повећан за 27 милијарди евра; Мали: Подаци се за све земље рачунају на исти начин

Душан Никезић је оспорио такво тумачење података, наводећи да је апсолутни износ јавног дуга значајно повећан.

"Јавни дуг је порастао 27 милијарди евра. Значи, све власти од Карађорђа па до Тадића задужиле су Србију 15,3 милијарде евра. Ова власт је задужила Србију 27 милијарди евра", рекао је Никезић.

Према његовој оцени, релативно низак удео јавног дуга у БДП-у последица је и начина на који се изражава номинални БДП.

"Зашто је удео јавног дуга толики? Зато што БДП у еврима укључује и инфлацију", објашњава Никезић.

"Ми смо у претходне четири године имали реални раст привредне активности, раст БДП-а од 13 одсто, а номинални у еврима 60 одсто", додао је Никезић.

Тврди да је због тога удео јавног дуга формално повољнији него што је, према његовој оцени, стварно стање економије.

"То је разлог зашто ми имамо релативно пристојан удео јавног дуга формално, али суштински то није тако", навео је Никезић.

Синиша Мали је одбацио Никезићеву аргументацију и навео да се БДП у текућим ценама рачуна на упоредив начин за Србију и земље Европске уније.

"Уђите на сајт Европске агенције за статистику, Евростат. Укуцате лепо БДП. Јасно се види, то је БДП изражен у текућим ценама. Упоређује се за све земље Европске уније, укључујући и Србију", рекао је Мали.

На питање Никезића да ли такав обрачун укључује инфлацију, Мали је одговорио да БДП у текућим ценама укључује инфлацију, али да је методологија иста за све земље и да су због тога подаци упоредиви.

"Ако хоћете по реалним стопама, никакав проблем није. По реалним стопама наш БДП је мањи", рекао је Мали.

Никезић је на крају поновио да, према његовој оцени, економски раст Србије није довољан.

Хоће ли бити повећања минималца

Говорећи о преговорима о минималној цени рада на Социјално-економском савету, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић каже да су интереси синдиката и послодаваца природно различити – док синдикати настоје да зараде буду што веће, за послодавце њихов раст представља додатни трошак.

Ипак, наглашава да послодавцима није у интересу да имају незадовољне запослене.

"Ниједан прави послодавац не жели да има незадовољног радника. Послодавцу је потребан радник који је задовољан и који може да да максимум на свом послу. Е сад, колико може да га плати", нагласио је Ненезић.

Указује да повећање минималне зараде не погађа подједнако велике компаније и мале послодавце, посебно оне ван Београда и Војводине.

"Фирме у унутрашњости имају веће проблеме него фирме у Београду, па и него фирме у Војводини. Како расте зарада, све је веће оптерећење на малима", навео је Ненезић.

Према његовим речима, део повећања трошкова држава апсорбује повећањем неопорезивог дела зараде. Унија послодаваца, међутим, сматра да би у томе требало ићи даље.

"Наш циљ је да неопорезиви део буде у висини минималне зараде. То је нешто ка чему идемо", рекао је Ненезић.

Истиче да би такво решење користило свим послодавцима, али пре свега онима са радницима који имају најнижа примања.

Оцењује и да се проблеми привреде не могу решавати само кроз минималну цену рада, већ да је потребан шири пакет мера.

"Образовање је рак-рана Србије"

Као један од највећих проблема за привреду, Ненезић издваја образовни систем и недостатак кадрова који одговарају потребама тржишта рада.

"Образовање је рак-рана Србије. Значи, ми смо систем образовања уништили још одавно, пре више деценија. И настављамо исто са том политиком", оценио је Ненезић.

Наводи да је Социјално-економски савет више пута покушавао да покрене реформу образовања, али да она није спроведена.

"Неопходно је да прилагодимо наше образовање потребама привреде и друштва, а не да их прилагодимо према професорском кадру", рекао је Ненезић.

Наглашава да то не види као критику школа и универзитета, већ као одговорност читавог друштва да јасније дефинише какви су кадрови потребни.

"Овде није замерка универзитетима и школама. Овде је замерка свима нама, јер привреда и друштво треба да кажу који кадрови тачно требају, а да се образовне институције усагласе према томе и да то ураде", рекао је Ненезић.

Упозорава да је реч о дугорочном процесу и да се резултати реформе образовања не могу очекивати за годину или две.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.

Члан РИК-а Зоран Лукић рекао је да је изборну листу у име странке "Савез војвођанских Мађара" предало овлашћено лице Борис Бајић и да је утврђено 9.332 правно ваљаних писмених изјава бирача подршке тој листи, од потребних 5.000.

За проглашење листе гласало је свих 19 присутних чланова РИК-а.

Претходно су чланови РИК-а једногласно листи "Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор" потврдили статус листе националне мањине.

Такође, чланови РИК-а донели су и решење о именовању члана и заменика члана РИК-а у проширеном саставу на предлог подносиоца листе "Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор", а те функције обављаће Нада Бакрач и Мирјана Николић.

Савез војвођанских Мађара предао је раније данас Републичкој изборној комисији листу са 250 предложених кандидата за предстојеће ванредне парламентарне изборе и 9.531 оверен потпис подршке грађана.

Чланица РИК-а Марија Јовановић навела је да је листу предало овлашћено лице Самир Лекић и додала да је утврђено да је укупно правно ваљаних писмених изјава бирача подршке тој листи 7.675.

Од присутних 19 чланова РИК-а за је гласало свих 19, против и уздржаних није било.

Санџачка демократска партија (СДП) и Црногорска демократска партија предале су у понедељак РИК-у листу са кандидатима за предстојеће ванредне парламентарне изборе.

Они су предали и 8.053 оверена потписа, за листу под именом “Расим Љајић - Људски”, чији носилац ће бити оснивач СДП Расим Љајић.

Они ће на изборима наступати као мањинска листа, а предложили су 250 кандидата, од чега су више од 50 одсто жене.

СДП је саопштила раније да је постигла договор да на парламентарним изборима наступа са Црногорском демократском партијом.

Како је наведено, договорени су сви детаљи око заједничког наступа, а грађанима нуде политику "нормалности, стабилности и реалности".

Изборни слоган ових странака биће "Време је за нормалност". Додаје се да је од оснивача СДП-а Расима Љајића затражено да буде носилац листе и да његово име буде у називу.

Чланица РИК-а Марија Јовановић истакла је да изборну листу поднео овлашћено лице Петар Живковић и додала да је утврђено да је укупно правно ваљаних писмених изјава бирача подршке тој листи 69.099.

За проглашење листе гласало је свих 19 присутних чланова РИК-а.

Такође, чланови РИК-а донели су и решење о именовању члана и заменика члана РИК-а у проширеном саставу на предлог подносиоца листе "Студентска листа - студенти побеђују".

Група грађана "Студентска листа – студенти побеђују" предала је у понедељак РИК-у изборну листу заједно са прикупљеним потписима подршке грађана.

Први на листи је професор Медицинског факултета у Новом Саду Илија Срдановић.

"Политика двоструких стандарда Приштине је јасна — дозвољено је окупљање десетина хиљада Албанаца у знак подршке злочинцима такозване ОВК, али је забрањено окупљање неколико стотина српске деце која су желела да уживају у забавном програму", истакао је Петар Петковић.

Датум 15. септембар одабран је у знак сећања на пробој Солунског фронта 1918. године, када су се сви Срби под оружјем нашли под истом заставом и у истој униформи.

"Пробој Солунског фронта и у Првом светском рату, поред војске Краљевине Србије, учествовали су и Срби добровољци из крајева који су тада припадали Аустроугарској, значи са подручја данашње Војводине, из Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине, Боке Которске“, објашњава генерални секретар Матице српске др Милан Мицић у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1.

Подсећа да су управо ови добровољци из динарских крајева између два светска рата чинили "живо ткиво" које се насељавало у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији "и које је ту формирало, у том периоду, неких око 200 насеља, где је у очи Другог светског рата живело више од 100.000 људи".

"Они су чином добровољства у српској војсци у Првом светском рату показали да су творци нове државе, творци југословенског уједињења, и да су борци за уједињење српског народа у један државни оквир", додаје.

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Иван Бошњак наглашава да прича о добровољцима носи дубоку ратну судбину, будући да је део сународника првобитно био у униформама противничке војске и послат на Источни фронт. Након руске револуције 1917. године, они су пронашли начин да се придруже добровољачким јединицама на Солунском фронту.

"Оно што је такође интересантно јесте била улога Михајла Пупина, који је заједно са тадашњим најзначајнијим представницима Срба преко Атлантика успео да подигне велики број добровољца и да их својим новцем опреми, како би такође се придружили управо том заједничком напору о слободи“, истиче Бошњак.

Поруке из Бањалуке: Нераскидиве везе и политичка реалност

У Републици Српској празник је заживео кроз низ манифестација, програме у школама и медијима, као и кроз централну прославу и свечану академију у Бањалуци.

Професор са Факултета политичких наука у Бањалуци проф. др Милош Шолаја истиче да овај дан доноси потврду националне снаге и колективног идентитета.

"То је, пре свега, и ранија историја која је и створила ту историјску потребу колективног идентитета, где се Срби из Републике Српске идентификују са оним заједничким делом историје који се односи и на борбу против окупације било које врсте... Кључно је стварање тог јединственог културног простора који представља практично недељиво Срба", каже Шолаја.

Коментаришући оштру реторику и потезе који долазе из бошњачких редова у Сарајеву, попут захтева за раскидање специјалних и паралелних веза или ситуације у којој је председник Владе у техничком мандату, проф. др Ђуро Мацут, морао да путује у Бањалуку аутомобилом уместо авионом, Шолаја оцењује да је то део уобичајене политичке реторике у време предизборне кампање у БиХ.

"Мислим да, пре свега, то су неке нереалне оцене и нереални захтеви да се укине Република Српска... Република Српска је потписник Дејтонског мировног споразума и сигурно да не би дозволила... Република Српска, она има у већини својих становника тај самодефинисани идентитет и ту потребу да се изрази активно то самоопредељење", јасан је Шолаја, напомињући да је међународна позиција Српске ојачана кроз стабилне контакте са САД, Русијом, Израелом и Мађарском.

Иван Бошњак се у овом контексту надовезао на речи патријарха Порфирија који је поводом посете Бањалуци изјавио да је "дошао међу своје, у своју прађедовину и ђедовину, па и очевину", поручујући:

"Да се српски народ, као и други народи, бави пре свега собом и очувањем сопствених интереса, сопствене културе, сопственог језика, а да они који су са друге стране то разумеју на прави начин, односно да било какво окупљање Срба испод, наравно, српске тробојке никога другог не угрожава, већ једино чува управо овај народ".

Статус и изазови Срба у региону и преко Атлантика

Иако велики број Срба живи у удаљеним земљама преко Атлантика, у Канади и Аустралији, комуникација показује да и друга и трећа генерација успешно чувају своје име, презиме и везаност за Српску православну цркву. Међутим, положај српског народа у суседним земљама доноси озбиљне изазове.

Иван Бошњак је за Радио Београд 1 детаљно анализирао стање на терену:

Косово и Метохија: "Највећи изазов, дефинитивно, Срби тренутно имају, нажалост, на простору Косова и Метохије, и овом се много прича баш ових дана".

Хрватска: Иако је Хрватска чланица ЕУ и НАТО-а, Бошњак упозорава на недавну ревизију односа и јачање деснице у власти због чега се "и даље и српски језик и српско ћириличко писмо посматра заиста на онај начин на који не би требало да се посматра било шта у 21. веку". Он подсећа на мобилизацију око идеје непријатељства према Србима кроз Томпсонове концерте, иконографију из Другог светског рата, као и на примере где је извођачица традиционалних песама завршила 15 дана у притвору због песме старе 200 година у којој се помиње Крајина. Насупрот томе, положај хрватске мањине у Србији је стабилан, држава улаже у сакралне објекте и кућу бана Јелачића у Петроварадину, а сарадња се одвија кроз спорт и предстојеће изборе за националне савете у новембру.

Црна Гора: Пропуштена је прилика да српски језик уђе у Устав услед политичких компромиса како се ДПС не би вратио на власт. "Уношење српског језика у црногорски Устав остави за некакав следећи корак који ће можда наступити уколико се тај европски пут Црне Горе не заврши, с обзиром да велики број грађана Црне Горе користи управо српски језик као матерњи језик, а дупло већи број, негде 60 одсто, су и верници Српске православне цркве".

Словенија: "Нажалост, кроз тадашње осамостаљивање Словеније, велики број Срба који се затекао у новоформираној држави није добио мањинска права", истиче Бошњак, објашњавајући да словеначки Устав препознаје свега две или три заједнице (Роме, Италијане и Мађаре).

Румунија и Мађарска: Ово су простори где традиционално има најмање проблема, мада су присутни изазови асимилације и биолошке смене генерација. У Румунији Срби имају представника у парламенту, своја гласила и Савез Срба у Темишвару, али Бошњак напомиње да је потребно уложити у српску гимназију "Доситеј Обрадовић" и изборити се за српску редакцију на државној телевизији и локалном радију. У Мађарској је пропуштена прилика да заједница у овом мандату има свог гласноговорника у парламенту, али стуб остају гимназија "Никола Тесла" и Текелијанум у Будимпешти.

Институције и јачање матице као кључ опстанка

У времену опште глобализације и глобалистичких вредности, када идентитети малих народа долазе у питање, одбрана националног и културног идентитета спроводи се кроз знање, науку, уметност и рад кључних институција.

Матица српска, најстарија српска књижевна и културна институција основана 1826. године у Пешти, премештена 1864. у Нови Сад, који је захваљујући њој назван Српском Атином, данас делује на више од 50 тачака српског културног простора, без обзира на државне границе.

"Управо Матица српска има ту обавезу да се нађе тамо где постоје трагови српске културе, кроз форму културног наслеђа, и на оним просторима где се формира и данас гради савремена српска култура... Ми кроз Матицу српску показујемо да су Срби кроз своју историју истовремено били и Срби и Европљани, да су себи баштинили и националне вредности и европске вредности“, поручује генерални секретар Милан Мицић.

Као главну смерницу за будућност, Иван Бошњак закључује да држава пре свега мора да буде економски и безбедносно што јача и стабилнија, јер је то оно што је чини примамљивом отаџбином.

Кроз добру селекцију кадрова у дипломатско-конзуларним представништвима и програме попут летњих школа и кампова за младе, везе унутар јединственог српског простора остаће нераскидиве.

Сутра би, после више од две деценије чекања, породице жртава злочина такозване ОВК могле да добију судску правду. За злочине почињене 1998. и 1999. Тужилаштво у Хагу сматра да Тачи и остала тројица заслужују по 45 година затвора.

"Тужилаштво сматра да Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими заслужују највишу казну јер су, како тврде, одговорни за свирепе злочине ОВК – од затварања и мучења, до убиства Срба, нелојалних Албанаца и других. Исто тврди и заступник жртава, док су њих четворица више пута рекла: нисмо криви. Баш као и њихова одбрана која је одговорност пребацивала на ниже структуре ОВК. Чије ће превагнути, сазнаћемо око 10 ујутру када почиње изрицање пресуде које би, према информацијама из суда, могло да траје између сат и сат и по, због обимности предмета. Вечерас од 10, до ујутру у 10 сати заказани су протести Албанаца у Хагу", навела је Тихана Бајић, новинарка РТС-а.

Окупљања ветерана такозване ОВК очекују се и у неколико градова у српској јужној покрајини. Француска амбасада и амбасада Велике Британије у Приштини апеловале су на своје држављане који се налазе на простору Косова и Метохије да се држе подаље од очекиваних демонстрација и избегавају путовања уколико нису неопходна током дана. Исто је раније урадила и америчка амбасада. Уколико пресуда буде осуђујућа, страхује се од могућих нереда, а познаваоци прилика кажу да може бити угрожена безбедност Срба.

"Ако осуде Хашима Тачија и остале шефове ОВК, то ће бити признање да су западне политике саучествовале са терористичким бандама на простору КиМ 1999. године. Ако га ослободе и ако се Тачи врати у Приштину славодобитно, сваког дана ће сведочити о срамоти која је производ те политике и деловања Запада у претходном периоду", рекао је Милош Гарић, новинар.

Ако би та правда још једном заказала на делу, то би умногоме утицало на даљу политичку судбину Аљбина Куртија, јер су велики политички ривали, додаје Гарић.

Такозвана косовска полиција нешто раније саопштава да је предузела неопходне мере како би осигурала безбедност и одржала јавни ред и мир у вези са дешавањима предвиђеним за сутра.

"Оно што је ситуација на Косову је да су Срби већ под сталном репресијом, тако да и те мере које би биле на неки начин мере заштите – неће допринети осим као неки алиби уколико дође до освете над људима српске и других националности који живе на Косову", каже Владимир Вулетић, социолог.

Представници Срба на Косову и Метохији затражили су заштиту од Кфора и Еулекса, како би се током сутрашњег дана очували мир, безбедност и стабилност.