BeaMiao

Дуваће слаб и умерен ветар, источни и североисточни.

Најнижа температура од -1 до 5, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

У Београду првог дана викенда променљиво облачно, уз сунчане периоде. Највиша дневна температура до 14 степени.

Региону су потребни радници у туризму и угоститељству, првенствено током летње сезоне. Ових дана није необично што се у београдском кафићу кафа наручује на енглеском, јер страни држављани долазе да раде и у Србију.

Хрватска ове године тражи 70.000 радника у туризму, где конобари могу месечно да зараде и више од 1.600 евра, а кувари између 2.500 и 3.000 евра. И Црној Гори недостаје још 25.000 људи за предстојећу сезону.

Зарађују, штеде, путују

Проф. др Снежана Штетић, гостујући у Београдској хроници, рекла је да наши млади одлазе у Хрватску или друге земље у региону током летње сезоне јер желе да виде другу земљу и зараде, док те исте послове не желе да раде у својој земљи. Слично је и у другим земљама, каже.

"Црногорци не желе да раде у Црној Гори, већ одлазе у Србију и Хрватску, док Хрвати одлазе у европске земље. Наши млади људи раде у земљама региона, то је начин да зараде, штеде или путују по Европи. Али, део тог новца враћа се и у Србију", каже Штетић, додајући да се европски фондови у Хрватској користе и за ангажовање додатне радне снаге.

На питање зашто се наши људи највише пријављују за послове собарица и помоћних радника, Штетићева објашњава да је разлог то што за та занимања нема великих захтева – не тражи се високо образовање, има доста посла, али мање одговорности.

"И у иностранству се добро сналазе, где је сличан проблем са мањком радне снаге. У Србији имамо квалитетне стручне школе када је реч о угоститељству и хотелијерству", истиче Штетићева.

Додаје да и странци који долазе да раде у Србију пролазе културолошку припрему. Језичка баријера постоји, али се превазилази пословима где језик није кључан.

Русија је напала украјинска нафтна и гасна постројења у Полтавској и Сумској области, саопштила је највећа нафтна компанија у Украјини "Нафтогаз".

Из Кремља су, међутим, истакли да украјинска власт мора "безусловно" да прекине покушаје напада на енергетска постројења јер, кажу, представљају претњу критичној инфраструктури и међународним енергетским рутама.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у међувремену, изјавила је да ће Европска унија пронаћи начин да Украјини исплати обећаних 90 милијарди евра кредита, упркос противљењу Мађарске.

Мађарски премијер Виктор Орбан пак изјавио је да је Европској унији потребна нова стратегија за решавање енергетске и мигрантске кризе, упозоравајући на раст цена енергената, проблеме у снабдевању и, како је навео, погрешан приступ рату у Украјини и миграцијама.

Орбан је, такође, Украјину назвао "државом која спроводи државни тероризам", наводећи као пример саботажу гасовода Северни ток.

Украјински председник Володимир Зеленски, истовремено, изјавио је да је Украјина оптимистичнија по питању кредита ЕУ, као и да у априлу чека прву траншу износа који су договорили за 2026. годину.

За то време, портал Мађар Немзет објавио је да је Орбан добио нову претњу смрћу из Украјине, овога пута од инфлуенсера који, наводи се, подржава украјинског лидера Зеленског.

Израел је извео више таласа ваздушних удара на циљеве у Техерану и централном Ирану, наводећи да су гађане фабрике оружја, складишта балистичких ракета и друга војна инфраструктура.

Током тих удара убијено је више високих иранских званичника. Међу њима је портпарол Корпуса исламске револуционарне гарде Али Мохамед Наини, чију су смрт потврдили ирански државни медији. Израелска војска саопштила је и да је ликвидиран Мехди Растами Шмастан, један од кључних команданата у иранском обавештајном систему, кога оптужује за организовање напада на израелске циљеве широм света.

Истовремено, Иран је наставио ракетне и дронске нападе на Израел и више земаља Персијског залива, а на мети су поново биле и америчке базе у региону. Иран је поручио да ће показати "нулту уздржаност" уколико његова инфраструктура буде нападнута, уз упозорење да ниједна локација на свету није сигурна за политичке и војне званичнике САД и Израела.

Вашингтон је, раније него што је планирано, упутио око 2.200 маринаца на Блиски исток. Шеф Беле куће Доналд Трамп тврди да Иран "више нема морнарицу", као и да су снаге Сједињених Америчких Држава потопиле 58 иранских бродова у року од само два дана. 

Трамп је истовремено критиковао савезнике у НАТО-у, назвавши их "кукавицама" због одбијања да учествују у операцијама против Ирана и поручио да ће Вашингтон такво понашање запамтити.

Паралелно са војним дешавањима, без успеха су настављени дипломатски контакти. Москва је предложила Вашингтону споразум "услуга за услугу", према којем би Русија обуставила размену обавештајних података са Ираном у замену за престанак америчке подршке Украјини у том домену, али је тај предлог одбијен, преноси Политико.

Кајсије су процветале и то рано, јер је било и 20 степени протекле недеље. "Крошње као да су радосне", каже Зоран Ристић, воћар из Заклопаче.

Две године није било рода. Само у том крају штете су милионске. Ипак, опет су средили воћњаке на време. 

"Ми то зовемо прљавијом резидбом због рода, јер годинама не беремо ову сорту, која је иначе рана сорта кајсије, па смо мало више остављали родних грана“, каже воћар Зоран Ристић. 

Воћар Миле Стефановић из Ритопека каже да последње две године није убрао ништа због мраза.

"За трулеж и за пуцање трешње користим три врсте препарата. Па онда нафту 15 литара, то је 3.000 динара, па скела, испада ми 10.000. Скупа је производња кајсије", каже Миле.

Његове су са друге, панчевачке стране Дунава. Кошта и скела. Воћари се надају да неће бити мраза као прошле године. 

"Све је то ризично до неког 20. априла. Они кажу кад прођу Благовести, онда смо завршили са мразевима, али сад то у овим годинама није уопште меродавно", прича воћар Зоран Ристић.

Миле Стефановић каже да је производња кајсије нерентабилна и да ће да проба још ову годину.

Наводи да има још четири прскања воћњака. 

Средстава за заштиту од мраза

Не постоје хемијска средства за заштиту од мраза или она која би могла да успоре цветање.

Добри су антифрост системи, али воћари кажу да су за њих скупи. После две године без рода, опет се уздају у трешњу, која још није процветала.

Крошње сада лепо изгледају, али је прошле године убрао само 105 килограма са два и по хектара, и то је крајње дестимулативно. 

"Прошле године мраза је било у априлу и обрао је све. Тако да ништа. А исто мораш да прскаш да ли си брао или ниси брао, да би припремио род за следећу годину", каже Миле Стефановић. 

Зоран Ристић има четири хектара под кајсијом, два у брду и два у равници.

Која би цена трешње могла да буде

Две године није било рода на тржишту. Воћари су изгубили руско, за њих најбоље. Лани су за трешњу добијали до 400 динара, иако је на пијацама килограм коштао и више од 1.000 динара.

Ако добро роди, почетна цена могла би да буде 20 одсто нижа, каже Младен Петровић, стручњак из Института за економику пољопривреде.

То би у сезони било прихватљиво и за потрошаче, али прво да роди. По речима стручњака, до краја марта бар у београдском атару не би требало да буде мраза. Април нико још не помиње, иако је за воћаре још и критичнији.|

Неки проблеми се решавају, а нови се рађају – математичари кажу да је наука динамична. У протеклих тридесетак година развила се нова ера математике због интересовања научника, али и захтева друштва. Неизбежно је и питање њене улоге у ери вештачке интелигенције.

"Математика је веома важна за примену и јасно је да постоји велики подстицај за њено коришћење у рачунарству, статистици, вештачкој интелигенцији. У исто време радимо на основним, фундаменталним питањима која имају снажан утицај на друштво", каже Алесио Фигали, добитник Филдсове медаље.

"Људи кажу да је машинско учење одређено правило диференцирања, примењено на одређене статистичке податке. Вештачка интелигенција и најновија технолошка револуција само потврђују фундаменталан значај математике", истиче проф. Владимир Драговић, шеф Департмана Универзитета Тексас у Даласу и научни саветник Математичког института САНУ.

Марија Ангелес Грасија Фереро са Института за матматичке науке у Мадриду сматра да ће будућност ће бити пуна изненађења јер нас, подсећа, окружују бројне технологије. "Време у којем живимо добро је за истраживања. Нови резултати допринети даљем развоју друштва", каже Грасија Фереро.

Математички институт најстарији је академијин институт. Од пре две године члан је Европског конзорцијума математичких института, па отуда и скуп водећих европских математичара.

Проф. Силвија Гилезан, сарадник Математичког института САНУ истиче да се на том месту прави математичка и научна политика која ће бити у будућности, а Адам Скалски са Математичког института пољске академије наука каже да доста сарађују са нашим институтом, као и да цени његов рад.

"Веома је важно што негује нове генерације истраживача", наводи Скалски.

Бави се и научно-истраживачким радом из области математике, механике и компјутерских наука.

Алукић је оптужен да је учествовао у нападима на два аутомобила у којима су се налазили цивили, као и да је запалио неколико кућа док су људи у њима боравили.

Према документима америчког федералног суда, злочини су се десили у Приједорској регији 1992. године.

На оптужници од 261 странице наводи се да су Алукић и "муслиманска паравојна формација" планирали те нападе, иако су знали да се у кућама и аутомобилима не налазе војници.

Суд у Алабами разматра да ли ће Алукић бити изручен Босни и Херцеговини, с обзиром на то да су злочини за које се терети почињени на територији те државе.

Алукић је са породицом живео у месту Вилмер у Алабами, недалеко од границе са Мисисипијем.

Оно што се дешавало на Озрену тих ратних година тешко су подносили и старији, а камоли дете. У таквим временима Споменку Гостићу, дечаку од само 15 година преминула је мајка.

Бригу о њему преузела је бака која је погинула у првим нападима на село. Без родитеља, без сигурности, Споменко је остао са војском. 

"Ја сам се јавио добровољно да помогнем свом народу да се ослободимо", говорио је Споменко.

И пре рата, мештани сведоче, био је дете које је свима помагало. У рату су га звали "Мали вук".

Боље је познавао свој крај, па је јединицама које су долазиле па би им показивао ровове, носио храну и воду и упорно одбијао да се склони на безбедно.

"Док рат траје, ја одавде нећу", остао је његов записани став.

Остала је фотографија која сведочи о његовој љубави према коњима, од којих се, причају, није одвајао. И они су били све што је желео након рата.

Споменко погинуо је 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на Озрену. Тог дана, граната је усмртила њега и још петорицу сабораца. Сахрањен је поред мајке и баке.

За исказану храброст, Споменко Гостић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ Републике Српске.

Одликован је и Медаљом за храброст "Милош Обилић", коју му је доделио председник Србије Александар Вучић.

Прва на гласачком листићу биће листа "Александар Вучић – Аранђеловац, наша породица". Коалицију окупљену око Српске напредне странке чине и Социјалистичка партија Србије, Српска странка Заветници, Српска радикална странка, Покрет социјалиста и ПУПС.

"Пред грађане излазимо са обећањем да ћемо улагати у пољопривреду, привреду, туризам, у развој градске инфраструктуре. Сигурно да су највећи пројекти који нас очекују изградња ауто-пута, то јест брзе саобраћајнице Вожд Карађорђе, реконструкција хотела Старо здање, а пре неколико дана почели смо реконструкцију главне саобраћајнице у граду, то јест транзитног пута око Аранђеловца", каже Горан Орлић са листе "Александар Вучић – Аранђеловац, наша породица".

Под бројем два на гласачком листићу "Руска странка – за бољи Аранђеловац". На тој листи националне мањине је седам кандидата за одборнике у локалном парламенту. И поред више покушаја да прецизирамо термин представљања њихових планова, на крају се нису одазвали нашем позиву.

"Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" наћи се се под бројем три на гласачком листићу са 41 кандидатом за одборнике. Подршку су добили од седам опозиционих политичких организација у Аранђеловцу. Најављују пројекте које ће реализовати, уколико добију поверење грађана.

"Пред грађане Аранђеловца излазимо искрени и отворени, спремни за сваку сарадњу. Залажемо се за комплетну ревизију и комплетну промену јавних предузећа, то јест кадрова у јавним предузећима. Аранђеловац је пун потенцијала. Његова позиција, хајде кренемо од тога, имамо бање, имамо Букуљу, имамо Венчац, имамо језера. Циљ нам је наравно да вратимо славу граду Аранђеловцу, какву апсолутно заслужује", каже Милица Кочмарук Чупић са листе "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује".

Изборна листа националне мањине "Коалиција 381 - Уједињени подржавамо младе", под бројем четири, коју чине Бошњачка грађанска странка и Странка Црногораца, није се одазвала позивима РТС-а. Ова листа има пет кандидата за одборнике у аранђеловачкој скупштини.

Толико кандидата за одборнике има и Група грађана "Српски либерали - за зелени Аранђеловац", која ће се наћи на гласачком листићу под бројем 5. Поручују да излазе самостално и да Аранђеловац има велики потенцијал, али и проблеме.

"Један од њих је недовољно развијена канализациона инфраструктура, што ствара проблеме наших грађана, за здравље људи и заштиту животне средине. Такође, имамо проблеме у различитим селима ове општине што лети немају стабилно водоснабдевање. Наш циљ је да проблеме решавамо плански, одговорно и транспарентно", каже Младен Гајић са листе "Српски либерали - за зелени Аранђеловац".

Под Букуљом на 41 бирачком месту право гласа 29. марта моћи ће да искористи око 36.800 Аранђеловчана. Од њих зависи ко ће колико мандата освојити и водити ту општину у наредне четири године.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

21.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

22.03.2026. Недеља: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 12 до 16 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, североисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 12 до 16 степени.

24.03.2026. Уторак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.03.2026. до 29.03.2026.)
У среду и четвртак мало до умерено облачно са сунчаним интервалима и топло у планинским пределима и кошавском подручју уз појачање јужног и југоисточног ветра. У петак ујутру и пре подне на северу и зааду, а до краја дана и у осталим крајевима јаче наоблачење са кишом и краткотрајним пљусковима. Затим се очекује променљиво облачно и мало свежије са локалном појавом краткотрајне кише или пљуска.

Током протеклих двадесет дана рата у ваздух су дизане рафинерије и гасна постројења, а горела су нафтна и гасна поља у Ирану, Ираку, Бахреину, Саудијској Арабији, Катар, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману и Кувајту.

Гађане су и важне луке за транспорт нафте и гаса. Чак и ако би рат сутра стао, поставља се питање да ли уништена енергетска инфраструктура значи да ће цене остати високе.

Неће бити "кантица" и несташица

Душан Бајатовић је, гостујући у емисији Око, рекао да је за Србију најбитније да нема несташица горива, као ни ограничења за његову куповину, као и да држава у овом тренутку субвенционише дизел.

„Неће бити кантица, у стању смо да увеземо. Стигла је лиценца од ОФАК-а за наредних месец дана за НИС. Спремна су два танкера, да ли ће моћи и трећи да прође – не знам. Четири барже су прошле, чини ми се да ће проћи још пет. Питање је колико можемо да складиштимо, јер капацитети нису неограничени“, истакао је Бајатовић.

Према његовим речима, намера државе је да се избегне инфлаторни удар, додајући да је буџет добро и конзервативно планиран и да не би био проблем ако се дефицит повећа за око милијарду.

"Боље је да доплатимо нешто, а да привреда настави да функционише и да нема неповерења у економију и државу, као и да задржимо ниво плата и пензија, ако не и да их повећамо. Свака инфлација од 15 или 17 одсто би 'све то појела'", сматра Бајатовић.

Снабдевање енергентима кључно

Бајатовић напомиње је да једини проблем може бити питање довољне размене девиза са иностранством, као и евентуални ребаланс буџета у другој половини године.

"Потребно је да сарађују држава и грађани и да цео систем иде ка томе да нема увођења инфлаторног коридора, као и да нафте, бензина и субвенција за пољопривреду буде у довољној мери", указао је Бајатовић.

Говорећи о гасу, навео је да Србија има око 650 милиона кубних метара, што је довољно за шест месеци потрошње током лета, док зими може да покрије око три месеца. Истиче да је кључно питање снабдевање енергентима – бензином, дизелом, сировом нафтом и керозином.

"Председник је рекао да имамо више од 90 дана дизела, око 60 дана бензина и керозина за месец дана, али у то нису урачунате војне залихе, што је суштина“, рекао је Бајатовић.

Хипотетички дефицит

Радојка Николић пак указује да ће до повећања цена свакако доћи, подсећајући да је постојало административно ограничење цена горива које је истекло, након чега је уследио период правног вакуума, али и поскупљење које је држава делимично ублажила.

"Буџетски приходи за ову годину износе око 20 милијарди, а расходи око 23 милијарде динара, што значи да је дефицит око три милијарде. Лако је израчунати да 1,3 милијарде прелази пет до шест одсто буџета", наводи Николићева, додајући да су акцизе и приходи од ПДВ-а евидентирани као да је стање редовно.

Према њеним речима, кључно питање колико ће криза трајати.

"Још смо у првом кварталу, али ако би се рат продужио на целу годину, губила би цела Европа, што је тешко замисливо", каже Николићева.

Додаје да се о дефициту од милијарду може говорити само хипотетички, јер би се тај трошак односио на целу годину, под условом да криза потраје до краја године.

Николићева закључује да је рат у Ирану озбиљан ударац за глобалну економију, без обзира на исход сукоба, и да ће прогнозе економског раста морати да се мењају, јер је ово година која ће уздрмати читав свет.

*Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

Патријарх српски Порфирије упутио је честитку верницима муслиманске вероисповести поводом Рамазанског бајрама, са најискренијим жељама да тај велики празник прославе у љубави, здрављу и истинској радости.

"Част нам је и радост свој браћи и сестрама муслиманске вероисповести, а посебно онима који живе са нашим народом у отаџбини и расејању, упутити свесрдне честитке поводом завршетка Рамазана и прославе Бајрама", навео је патријарх у честитки, саопштено је из Српске православне цркве. 

Како је додао, свако настојање човеково да у савремени свет, испуњен бројним немирима, кризама и страшним ратовима, унесе мир и љубав најлепше је уздарје творцу и дародавцу свих добара и залог наде да ће његова блага воља тријумфовати упркос свему.

Патријарх је поручио да је отуда и за СПЦ, као и за све људе добре воље, без обзира на верске и друге разлике, изузетно драгоцен и сваке похвале достојан подвиг који су браћа и сестре муслимани уложили током Рамазана, а који је у ове благословене дане крунисан празником Бајрама. 

"Нека вам је свима племенити Бајрам срећан и благословен", навео је патријарх Порфирије.

За становнике Земљине јужне хемисфере у исто време почела је јесен.

Сунце је у Београду јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5.41 минут, а залази у 17.50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

Ненад Поповић је, на заједничкој конференцији за медије са министром економског развоја Руске Федерације Максимом Решетњиковим, а после састанка делегација Републике Србије и Руске федерације, истакао да Србија, захваљујући "изванредним односима председника Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина, има најбољу цену за гас".

"Србија не само да има најбољу цену и најјефтинији гас у целој Европи, него има и сигурност у снабдевању гасом у прошлом периоду који је био јако тежак. Али оно што је најважније, разговара се и о томе да Србија у следећем периоду такође има најбољу цену за гас и најсигурније снабдевање", навео је Поповић.

Додао је да у овим временима не постоји ништа важније, јер гас користе не само грађани за грејање, већ га пре свега користи и индустрија.

"Сви страни инвеститори који долазе у Србију желе да имају најбољу цену струје и најбољу цену гаса. Зато је Србија лидер у привлачењу страних инвестиција у целом региону и сигурно ће тако и да буде убудуће", нагласио је Поповић. Додао је да зато Србија има сигуран економски раст. "Највећи економски раст овде у југоисточној Европи и вероватно један од највећих економских растова у целој Европи. Сигурно смо међу прве две, три земље захваљујући, између осталог, економској политици Владе Србије и председника Вучића", рекао је Поповић.

Нагласио је и да руски производи долазе у Србију, а да су, како је рекао, велика очекивања од сарадње у инфраструктури, у електропривреди, као и на плану иновационих технологија и нових технологија.

"Поготово у коришћењу вештачке интелигенције и роботике, ми можемо да имамо одличну сарадњу, али да имамо такође и будућу велику школу вештачке интелигенције и роботике коју Русија има, да их искористимо на најбољи могући начин. Наши инжењери, који су једни од најбољих у Европи, могли би, заједно са руским инжењерима, да дају свој допринос и у Русији и Србији, али можда још важније на трећим тржиштима као што се то данас ради у ИТ индустрији", рекао је Поповић.

На руским полицама сиреви, месо, кобасице из Србије

Истакао је да са руском страном интензивно сарађујемо и да се комисија редовно сусреће и решава текуће проблеме и српских и руских привредника.

"Оно што је најважније, на руским полицама, у руским супермаркетима се налазе и наши сиреви, и месо, и кобасице, и практично сви производи који могу да се експортују у Руску Федерацију. Изузетно су цењени, наше воће, али такође и производи машинске, електротехничке индустрије. Наше ИТ компаније изузетно добро сарађују, велики потенцијал у сарадњи видимо у иновацијама, дигитализацији, вештачкој интелигенцији и роботици", нагласио је Поповић. 

Међувладина комисија у априлу

Министар економског развоја Руске Федерације Максим Решетњиков рекао је да је у припреми састанак Међувладине комисије за економску, трговинску и научно-техничку сарадњу који ће се одржати у априлу у Београду и који ће бити посвећен детаљним договорима у свим областима динамичне сарадње између две земље.

"Наша трговинска размена је већа од две милијарде долара. Русија је за Србијиу поуздани снабдевач енергентима по јако повољним ценама који обезбедују конкурентност српске економије и пољопривреде, а Србија је за нас снабдевач пољопривредним производима, белом техником", рекао је Решетњиков. 

Почаст херојима Првог и Другог светског рата

Министри Ненад Поповић и Максим Решетњиков положили су на Новом гробљу, на Руски некропољ, венац у част руским војницима страдалим у Првом светском рату. Решетњиков и Поповић положили су венце и на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944, одајући тако почаст српским и руским војницима који су животе дали за ослобођење Београда и Србије.

У част руских хероја страдалих у Првом светском рату, на највећем руском гробљу ван Русије, венац је положио и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко.

Министар Поповић је положио венац на којем је исписано "Херојским савезницима и браћи".

Поповић је истакао да српски народ у историји није имао ближег пријатеља ни поузданијег савезника од Русије.

Министар је подсетио и на дубоке историјске и духовне везе српског и руског народа.

"Колико је снажно било поверење српског народа у Русију, сведочи и предање да је Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, на самрти свом наследнику Петру Другом Петровићу Његошу оставио завет - моли се Богу и држи се Русије". Поповић је навео да су Срби и Руси, са чврстом вером у правду, кроз историју непоколебљиво бирали добро и чували слободу.

Тело жене је пронађено у вентилационом отвору стамбене зграде.

Рад полиције на расветљавању свих околности овог догађаја је у току.

Ивани Томићевић карцином дојке откривен је дан пре четрдесетог рођендана приликом редовног годишњег прегледа. Две године касније оболела је и од карцинома штитне жлезде. Обе болести откривене су у најранијој фази и лечење је протекло без компликација.

“Редовно идем на контроле, живим најнормалније и уживам у животу. Жене које су здраве да потврде да су здраве, да открију евентуалну болест у раној фази када је она много лако излечива, а за ове жене које су већ откриле болест да никако не забораве и не пропуштају своје контроле и да буду одговорне према себи”, поручује Ивана Томићевић, из Ниша.

Иванина прича једна је од многих које су потврду добиле и у званичној статистици па, према подацима Батута, први пут после много времена, рак дојке више није водећи узрок смртности код жена и то захваљујући савременој терапији и појачаном скринингу.

“Циљ је да уведемо болест у хронично стање, да што дуже држимо под контролом различитим сукцесивним терапијским методама наравно са нагласком да очувамо квалитет живота таквих пацијената. Имамо више подтипова карцинома дојке , за неке подтипове имамо и нове лекове за које се надамо да ће бити доступни на некој следећој листи лекова”, наводи доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Марија Милачић, радиолог ДЗ Ниш објашњава: „Превентива се базира на томе да једном годишње радимо редовне ултразвучне прегледе дојке, а док код популације жена од педесете до 69 године радимо мамографију на сваке две године”.

Сазнање да болујемо од тешке болести увек је шок па је изузетно важна и психолошка подршка.

“Морам да нагласим да ми често упућујемо пацијенте код психолога на самом почетку лечења. Оно што је добро то је да се на томе доста ради, сада и у Нишу имамо психолошко саветовалиште само за онколошке пацијенте и ми честу ту упућујемо пацијенте јер сматрамо да када се истовремено лече и један и други аспект да су исходи набољи”, истиче доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Од помоћи у периоду болести и лечења су Удружења. Најактивније у Нишу је удружење Будите уз нас које је умрежено са сличним удружењима у земљи, а најпосећенија је група за размену искустава која тренутно броји око 150 чланица.

Када се људи нађу у сложеним животним ситуацијама потребна им је и правна подршка. Први ослонац често су невладине организације које се баве заштитом људских права.

Саветовалишту против породичног насиља свакодневно се обраћају жене, али и мушкарци, између осталог, како би добили информације у вези са мерама заштите од насиља у породици, старатељством над децом и разводом.

Прогањање, а не "непријатност"

Правница у Саветовалишту против породичног насиља Мина Грашић објашњава да када се деси ситуација да неки мушкарац прати жену од посла до куће, шаље јој континуирано поруке, позиве, зове њене пријатеље, породицу, окружење, жене то често схватају само као један облик непријатности.

"То је заправо прогањање које је и у нашем Кривичном законику дефинисано као кривично дело и то је оно што жене често не знају, да је то нешто што могу да пријаве и да се од тога заштите. Нама мушкарци често долазе уколико имају проблематичан однос са бившом партнерком у смислу да нису омогућени да виђају дете", навела је Грашићева.

Закон постоји, али пракса каска

Због службеника који више пута шетају странку од шалтера до шалтера, уместо да јој пруже информације о процедурама и правима, грађани су неретко принуђени да самостално проучавају прописе, иако по Закону имају право на бесплатну правну подршку у виду општих правних информација и помоћи при попуњавању формулара.

Поред тога, рањиве категорије, попут социјално угрожених грађана, имају могућност да остваре и додатну бесплатну правну подршку – да им јавни бележник састави јавнобележничку исправу или да им посредник помогне у решавању спора. Трошкове тих услуга заједнички сносе општина или градска управа и Министарство правде.

И кад новца има, захтева нема

Начелница Управе ГО Савски венац Марија Сушић наводи да је у претходној години из буџета издвојено 100.000 динара за бесплатну правну подршку, али да ништа од тога није утрошено.

"Имали смо само један захтев за бесплатну правну подршку у сачињавању јавнобележничке исправе, али грађанин није испуњавао услове прописане Законом. Што се тиче посредовања у решавању спорова, за све време колико имамо службу бесплатне правне помоћи нисмо имали ниједан захтев", објаснила је Сушићева.

Под условом да су уопште чули за бесплатну правну подршку, грађани се, према речима стручњака, суочавају с бројним препрекама у њеном остваривању – законски услови су рестриктивни, многе општине не издвајају довољно средстава или немају службу правне помоћи. Тамо где она постоји дешава се да службеници који би требало да одлучују о захтевима за подршку, не знају да им је то надлежност.

Медијација као брже решење

Посредник у решавању спорова и регистровани пружалац бесплатне правне подршке Нела Савић каже да Општина може да упути странку у посредовање за добијање бесплатне правне подршке у предметима.

"Странка може да потражи правну помоћ, рецимо, вршњачког насиља ако има дечији додатак, затим остваривању новчане социјале помоћи, жене жртве насиља, у породичним тим неким споровима и тако даље. Брже решавате ваш спор, по Закону мора да се заврши у року од 60 дана за разлику од суда који може трајати и годинама", наводи Савићева.

Посредница наводи да је бесплатна правна подршка заживела у Крушевцу и Новом Саду, док им се полако приближава Градска управа Панчево, која је помогла и израду приручника за обуку посредника и запослених у управама и центрима за социјални рад.

"Да би остварили право на социјалну помоћ, родитељи радно неспособни, морају да туже, то је један несрећни члан Закона, своју децу да би остварили право на ту новчану социјалну помоћ, оно што је јако добро јесте да применом бесплатне правне подршке не морају да туже своју децу, већ то могу да реше у поступку медијације", додала је Савићева.

Шта је бесплатна подршка јавног бележника

У оквиру бесплатне правне подршке код јавног бележника могу се саставити тестамент, уговори о доживотном издржавању, расподели имовине за живота, изјаве попут сагласности за путовање малолетног детета и друге јавнобележничке исправе, саопштава Министарство правде.

Наводе да су прошле године градске и општинске управе имале укупно 224 захтева за бесплатну правну подршку.

"Према извештајима које смо добили, за 118 грађана одобрено је састављање јавнобележничке исправе, док је за посредовање у решавању спорова подршка одобрена за 60 корисника. Општу правну информацију добило је 9.349 грађана, а 3.468 корисника имало је је помоћ при попуњавању формулара", речено је из Министарства.

Да би бесплатна правна подршка била доступнија, много је посла пред надлежнима, а потребно је и повећати број, по Закону, главних пружалаца подршке – тренутно су у регистру Министарства правде свега три правна факултета, 14 јавних бележника и 38 посредника.

У наредних недељу на пумпама ће дизел бити скупљи за четири а бензин за два динара.

Обраћајући се јавности из Палате "Србија", председник Александар Вучић рекао је да би литар дизела без интервенције државе коштао 257 динара, напоменувши да ће кумулативно смањење акциза на гориво достићи 61 одсто.

Вучић је истакао и важне мере које се тичу цене дизела за пољопривреднике.

"Сада је 179 динара литар нафте за пољопривреднике. У наредних седам дана биће 181 динар, а даље ће бити дозвољено максимално 184 динара. То је огроман поклон пољопривредницима", нагласио је Вучић.

Д. М. (1981) терети се да је извршио кривична дела уништење и оштећење туђе ствари и спречавање службеног лица у вршењу службене радње.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, осумњичени је, јуче око 18 часова, на паркингу полицијске станице у Савској улици чекићем оштетио пет службених возила.

Потом је, приликом интервенције полицајаца покушао да их нападне чекићем, након чега је савладан и ухапшен.

Током интервенције, повређен је један полицијски службеник којем је указана лекарска помоћ, додаје се у саопштењу.

Д. М. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

Педесетих година прошлог века у десетак села куршумлијске Општине смештених дуж Административне линије са Косметом, од Преполца до Мадљике, живело је више од 1000 домаћинстава. Лош пут и тешки услови за живот утицали су да и последњи мештани пре четврт века напусте овај крај. Сада се ствари мењају на боље јер изградња новог пута даје шансу за бољи живот и наду за повратак.

“Овај пут је нешто стварно невероватно. Већ су најављене неке обнове кућа. Једну смо почели, најавили су се још неки већ у припреми да се куће обнављају, вероватно ће и да се дограђују”, наводи Милован Мирковић, село Тачевац.

Милован Томчић, село Тачевац додаје: “Две трећине радова је завршено. Тако да сада дубоко верујем да ће све то бити доведено до краја, како је то пројектом предвиђено и како смо замислили. Жеља постоји и надамо се да ће да се шири и да овде заживи ловство и туризам, а исто и могућности за сточарство и воћарство су овде неограничене.''

Да се поново враћа живот на ове просторе сведоче и слике обрађених воћњака, обновљени извори, уређено сеоско гробље и припремљен терен за изградњу завичајног дома.

“Сада иде детаљно планирање са грејдером, а онда ће се радити темељи. Зграда ће бити двадесет са десет и ту ће бити наш кутак и за оне који нису тренутно овде”, истиче Милован Томчић, из села Тачевац.

Завичајци се надају да ће у времену које долази бити учињен помак ка оживљавању целог краја и да ће у томе имати подршку локалне власти и државе.

Војимир Чарапић, председник Општине Куршумлија каже да је рађено доста на државним путевима. Објашњава: “Посебно на повезивању Топличког и Јабланичког Округа преко Радан Планине. Затим су рађени путеви Куршумлијска бања и Љуша. Радимо доста и тих некатегорисаних путева”.

До 92 села куршумлијске Општионе води 800 километара локалних некатегорисаних, углавном планинских путева.