BeaMiao

Поводом смрти новорођенчета, Општа болница у Новом Пазару огласила се саопштењем у којем је навела које је мере предузела како би биле испитане све околности овог случаја.

Како се наводи, по налогу установе обављена је обдукција, коју је на патологији извршио специјалиста судске медицине.

Узети су и узорци ткива за патохистолошку анализу, а коначан узрок смрти биће саопштен након завршетка комплетне хистопатолошке и лабораторијске обраде.

Из болнице су најавили да ће руководство формирати посебну комисију за ванредни унутрашњи стручни надзор, чији ће задатак бити да детаљно реконструише пријем и ток збрињавања породиље, као и сам ток порођаја.

У оквиру надзора биће узете изјаве начелнице одељења, дежурних лекара, гинеколога и целокупног медицинског особља које је учествовало у пријему и праћењу породиље и порођају, наводи се у саопштењу.

Општа болница је истакла и да ће о свим чињеницама и предузетим корацима без одлагања обавестити надлежно правосуђе, како би оно предузело мере из своје надлежности.

У саопштењу се наводи да болница изражава најдубље жаљење и саосећање са породицом преминуле бебе.

Руководство установе истиче да је одлучно да предузме све законом предвиђене кораке како би околности овог догађаја биле објективно, непристрасно и транспарентно расветљене.

Уколико комисија или надлежни органи утврде пропусте или нестручно поступање, одговорни ће, како је наведено, бити санкционисани у складу са законом.

Председник синдиката "Центар" ГСП Иван Банковић изјавио је да се ускоро очекује да градска управа реализује исплату према ГСП, чиме би то предузеће могло да измири део доспелих обавеза према добављачима гаса, дизел горива и електричне енергије, као и компанијама које одржавају аутобусе.

Оценио је да је реч о неопходној интервентној мери како би се избегао колапс јавног превоза у Београду, али је упозорио да она не представља трајно решење финансијских проблема ГСП и приватних превозника, јер неће бити покривени сви дугови.

"Иако ће део дугова бити привремено саниран, над ГСП и даље лебди проблем са текућом ликвидношћу, узрокован огромним кашњењем у извршавању обавеза од стране градске управе и неодрживим системом“, навео је Банковић.

Истакао је да су неопходне системске реформе, посебно детаљна анализа оправданости јавно-приватних партнерстава којима су десетине градских и приградских линија поверене приватним превозницима, међу којима је пре свега компанија "Стрела“.

Банковић сматра да је такав модел довео до драстичног повећања трошкова јавног превоза и оцењује да није оправдано да се он финансира из републичког буџета, док градска управа, коју сматра одговорном за закључене уговоре, наставља да ствара дугове.

Очекује да ће јавни превоз у Београду у будућности бити предмет финансијских истрага надлежних органа, које би, како је навео, требало да утврде размере штетних одлука и евентуално сумњивих уговора.

Бизнисмен Давор Мацура приведен је ноћас, пошто је полиција више од 30 сати претресала просторије "Алта банке", наводе медији.

Пре два дана, Извршни одбор Народне банке Србије одузео је дозволу за рад Алта банци, која је у стопостотном власништву Давора Мацуре, који је каријеру почео као власник једне мењачнице у Земуну, у насељу Алтина.

Медији су га годинама описивали као бизнисмена блиског Српској напредној странци, иако нема потврде да је њен члан.

Пошто је НБС покренула поступак стечаја, неправилности у пословању "Алта групе" пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори, док се отвара питање судбине новца депонената и одговорности за пропаст банке.

Алта банка је за седам година од мале наследнице југословенског ЈУБМЕС-а постала институција којој су највећа државна предузећа поверавала новац грађана.

Илијана Јотова (62), бивша новинарка и чланица Европског парламента је, према коначним резултатима, добила 57,57 одсто гласова, док је њен главни конкурент, бивши вршилац дужности премијера Андреј Гуров, освојио 39,48 одсто, преноси агенција Новините.

И излазне анкете показале су синоћ да је победу однела Јотова, која је захвалила грађанима и политичким странкама које су подржале њену кандидатуру, оценивши да су бирачи дали предност дијалогу, сарадњи и координацији међу институцијама у односу на конфронтацију и поделе.

Јотова је истакла да је сваки глас важан и да предстоји озбиљна анализа забринутости и очекивања грађана.

Проруски оријентисана Јотова, која себе описује као "председницу мира", своју предизборну кампању је оценила као позитивну, наводећи да њен тим није користио говор мржње, конфронтацију и реторику подела.

Према њеним речима, разговори са грађанима били су усмерени на питања прихода, мира и изазова са којима се Бугарска суочава, пренео је бугарски Јуроуњуз.

Јотова је критиковала кампању свог противкандидата Андреја Гурова, постављајући питање ко га је усмеравао ка, како је оценила, изразито нападачком тону према њој и њеном председничком тиму.

"Грађани су својим гласовима поручили да не желе такву политику. На изборима у Бугарској то је недопустиво. Подржали су политику дијалога и тражења решења, уз координацију са институцијама како би се доносиле добре одлуке, а не политику опструкције свих осталих", рекла је Јотова.

Она је истакла и да јој је Гуров телефоном честитао победу на председничким изборима, пише Новините.

"Одлуке ћу доносити самостално"

На питање да ли ће неко утицати на њене будуће одлуке на месту председнице, Јотова је одговорила да политичке одлуке доноси самостално. "После скоро 30 година политичке каријере, сматрам да се није родио човек који може да ми говори шта да радим", поручила је Јотова.

Јотова је прва жена председница Бугарске и чланица је Бугарске социјалистичке партије, а као вршилац дужности преузела је председничку функцију након што је Румен Радев поднео оставку почетком јануара ове године.

Ова бивша чланица Европског парламента је служила два мандата као потпредседница док је Радев био на функцији.

Украјина – главна тема кампање

Спољна политика, посебно рат између Русије и Украјине, била је једна од главних линија подела у предизборној кампањи.

Јотова се противи даљој војној помоћи Бугарске Украјини, више пута поручивши да за тај сукоб не постоји војно решење и позвавши на "мировну коалицију" фокусирану на дипломатију.

Њен став се знатно разликовао од става Гурова, који је критиковао смањену подршку Украјини и залагао се за ближу координацију са партнерима из ЕУ и НАТО.

Јотова је, такође, истицала да Бугарска задржава већи простор за независно одлучивање у спољној политици док остаје део "снажне Европе".

Након што је јуче гласала, рекла је да је гласала за "председника мира" и да жели Бугарску која доноси сама своје одлуке, обликује своју будућност и гради национални консензус кроз дијалог и функционалне институције.

Током предизборне кампање, Јотова је позвала лидере ЕУ да обнове дијалог са Русијом, сматрајући да Бугарска треба да делује као дипломатски канал са Москвом.

Јотова је пред крај кампање нагласила и да би "сви требало да позову руског председника Владимира Путина".

"Више јавно тужилаштво у Београду позива Високи савет тужилаштва да хитно реагује и осуди непримерене изјаве председника Адвокатске коморе Београда Владимира Пријовића, дате на Јавном медијском сервису – Радио-телевизији Србије, у Јутарњем дневнику у новембру 2026. године.

Именовани је, поред осталог, у изјави на увредљив начин коментарисао јавне тужиоце Вишег јавног тужилаштва у Београду, а потом позвао главног јавног тужиоца да "ухапси свог заменика, па и самог себе".

Непримерена, неодмерена, бесмислена и на закону неутемељена изјава представља тешко нарушавање угледа јавног тужилаштва, посебно имајући у виду место и време на којем је изречена, као и чињеницу да приличи уличном жаргону, а не председнику Адвокатске коморе Београда.

Овакав наратив представника адвокатуре не сме бити толерисан и заслужује сваку јавну осуду, због чега апелујемо на хитну реакцију Високог савета тужилаштва".

Студентски покрети мењали су историју, обарали владе и покретали револуције. Али да покрет из студентских протеста победи на парламентарним изборима? Таквих примера у Европи готово да нема.

У Србији се управо то догодило. То је догађај за европску политичку историју. Енергија каква није виђена још од 5. октобра 2000. сада треба да пронађе пут из политичке у економску арену.

Политичка промена сама по себи, међутим, није гаранција економског напретка. Њена права вредност зависиће од квалитета институција, предвидивости правила и једнаких услова за све учеснике на тржишту.

Али ни привреда не може остати пасиван посматрач. Одговорност је и на компанијама: да сачувају стабилност, граде пословну независност и препознају нове прилике. Пресудан ће, самим тим, бити квалитет њихових одлука.

Отуда и три конкретна питања: шта радити са инвестицијама, како се заштитити од ризика и где тражити нове прилике?

1. Хладна глава, паметне одлуке

Компаније које планирају већа улагања или значајне промене у пословању, морају бити опрезније у периоду политичке транзиције, док не постане јасније какву ће економску политику водити нова власт. Зато је разумљиво ако привремено одложе одлуке које се тешко могу променити: велике инвестиције, реструктурирања и дугорочне уговоре.

То, међутим, не значи да би требало да отпуштају запослене, раскидају сарадњу са пословним партнерима или заустављају даљи развој. Најважније је да у међувремену сачувају ликвидност, пажљиво планирају обавезе и оставе простор за непредвиђене ситуације.

Тржишта засад не показују озбиљнију забринутост. Принос десетогодишње државне обвезнице Србије пао је са 5,700% на 5,582% између 23. и 26. октобра, док је принос доларске обвезнице са доспећем 2036. остао око 6,49%. Охрабрујуће, али вредно даљег праћења.

Србија у транзицију улази са релативно стабилном економском позицијом. Девизне резерве крајем септембра биле су готово 30 милијарди евра, довољно за 6,7 месеци увоза.

За крај године пројектовани су јавни дуг од 43,8% БДП-а и раст од 3,3%, уз инвестициони рејтинг BBB− према агенцији S&P. Ипак, инфлација од 4,1% и камата НБС од 5,75% подсећају на изазове.

Геополитичке напетости могу подићи цене енергената, пореметити снабдевање, смањити тражњу из Европе и поскупети кредите. Србија има одређене заштитне механизме, али њихов домет није неограничен.

Препорука: Велике одлуке доносите опрезно, али сачувајте ликвидност и наставите да развијате пословање.

2. Мање политике, више пословне независности

Промена власти могла би донети строже контроле набавки, субвенција, пореза и дозвола. То не значи да је сваки посао са државом споран.

Ипак, фирме треба да провере уговоре, тендере и усклађеност са прописима. Таква провера није само припрема за могуће контроле, већ и прилика да компаније додатно учврсте темеље свог пословања.

Још је важније смањити зависност од државе. Замислимо грађевинску фирму којој један јавни наручилац доноси две трећине прихода. Чак и уз потпуно законите уговоре, промена руководства може успорити пројекте или плаћања и угрозити ликвидност.

Слично важи за ИТ фирму ослоњену на једно министарство или дистрибутера који живи искључиво од јавних тендера.

Одговор није паника, већ више клијената из приватног сектора, нови извори прихода и, где је могуће, излазак на страна тржишта. Дугорочно, најотпорније ће бити компаније које имају разноврсне изворе прихода, уређено пословање и способност да се брзо прилагођавају променама.

Препорука: Смањите зависност од државе, проширите круг клијената и ојачајте отпорност пословања на политичке промене.

3. Нова правила игре, нове пословне шансе

Политичка транзиција може отворити простор фирмама које су раније тешко долазиле до државних послова. Према OECD-у, јавне набавке чиниле су 10,87% БДП-а Србије у 2024, а на 50,75% тендера стигла је само једна понуда.

Мала и средња предузећа добила су 75,82% уговора, али то не значи да конкуренција не може бити већа. Транспарентнији поступци могли би привући и оне који су досад одустајали од надметања.

С друге стране, програм Студентске листе најављује сузбијање „монопола увозничког лобија“ и подршку стартаповима и домаћим предузетницима. Ако се најаве преточе у мере, а заштита конкуренције ојача, прилике би могле да се отворе новим увозницима, дистрибутерима, произвођачима и технолошким фирмама.

Зато већ сада вреди средити референце и сертификате, ажурирати финансијске извештаје, пратити Портал јавних набавки и размотрити сарадњу са другим компанијама ради учешћа на већим тендерима.

Исто тако, нове економске политике неће подједнако одговарати свим компанијама: промене пореза, субвенција и радног законодавства некима ће отворити прилике, а другима донети трошкове.

Зато је важно на време проценити њихов утицај, јер у времену промена предност неће нужно имати највеће компаније, већ оне које препознају нове могућности и на време се припреме.

Препорука: Пратите нове пословне прилике, припремите се за њих и на време процените утицај промена на своју компанију.

Студенти су показали шта могу да покрену енергија, знање и јасне вредности. Сада је на привреди да уради свој део домаћег задатка: да улаже у знање и технологију, унапређује продуктивност и подиже стандарде пословања. Тек када се та енергија преточи у нове инвестиције, радна места и отвореније тржиште, политичка промена добиће и свој пуни економски смисао.

Аутор је генерални директор компаније Goodfaith Strategic Advisory и бивши директор у компанији IKEA за југоисточну Европу, Турску, Блиски исток, централну Азију и југозападну Европу.

Према резултатима објављеним на сајту Републичке изборне комисије, након понављања гласања на 53 бирачка места, "Студентска листа - Студенти побеђују" освојила је укупно 53,01 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" освојила 38,98 одсто.

Према закону, бирачки одбор утврђује резултате гласања на самом бирачком месту, а локална изборна комисија у року од 96 сати од затварања бирачких места доноси за сва бирачка места која се налазе на њеној територији збирни извештај о резултатима гласања.

У року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, РИК доноси и објављује за сва бирачка места укупан извештај о резултатима избора.

Према Закону о избору народних посланика, у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, РИК решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.

У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали.

Изборна листа националне мањине учествује у расподели мандата и онда када добије мање од три одсто гласова.

Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа подели сваким бројем од један до 250, а добијени количници разврставају се по величини тако да изборној листи припада онолико мандата колико има својих количника међу 250 највећих количника свих изборних листа које учествују у расподели.

Седницу парламента сазива председник из претходног сазива

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине.

Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.

Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.

Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата избора.

Рок за формирање нове Владе је 90 дана од формирања Народне скупштине.

Ванредни парламентарни избори, на којима је учествовало 18 листа, од којих је девет имало положај изборне листе националне мањине, одржани су 25. октобра.

Будући да ни власт ни опозиција на изборима у Израелу нису освојиле већину мандата у парламенту, тас на ваги могле би да буду арапске партије које су оствариле рекордан резултат.

Дубоке поделе отежавају формирање владе

Шест дана после избора, преговори о формирању владе воде се иза затворених врата, док присталице супротстављених политичких блокова протестима покушавају да утичу на исход.

У Тел Авиву су присталице блока окупљеног око Гадија Ајзенкота затражиле формирање владе уз подршку арапских странака, док су на контрамитингу присталице Нетанјахуа подржале наставак десничарске политике.

Према речима репортерке РТС-а Јелене Терзић, поделе у израелском друштву додатно су продубљене током кампање, што отежава одустајање од предизборних обећања и постизање договора.

Председник Израела Исак Херцог требало би у среду да започне консултације са представницима странака и потом повери мандат за састав владе једном од посланика.

Како истиче Терзићева, преговори о формирању нове израелске владе могли би да потрају месецима, а у политичким круговима помиње се и могућност нових избора почетком следеће године.

Савковић: Нови избори извеснији

Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић сматра да су нови избори реална могућност, јер је поверење у арапске странке ниско, а израелско друштво дубоко подељено. Подсећа да кризу нису изазвали само напади Хамаса 7. октобра 2023. године и рат у Гази, већ и незадовољство начином на који Нетанјаху управља земљом и односом његове владе према демократским принципима.

Арапске странке освојиле су рекордних 19 мандата, а њихова подршка могла би да омогући формирање владе блока за промене.

Савковић истиче да Арапи чине петину становништва Израела и да је њихова заступљеност у власти важна за функционисање либералне демократије, али и за решавање социјалних и економских проблема са којима се суочавају.

Ипак, могућност сарадње оптерећују политичке разлике и захтеви који се односе на однос према Хамасу и Хезболаху. Савковић напомиње да додатни проблем представљају ултраортодоксне странке – Шас не би учествовао у влади без Нетанјахуа, док би Уједињени јудаизам Торе могао да подржи мањинску владу опозиционог блока.

Одговорност за напад 7. октобра и односи са Вашингтоном

Једно од кључних питања у случају промене власти било би и утврђивање одговорности за безбедносне пропусте током напада Хамаса 7. октобра 2023. године.

Ајзенкот се залаже за формирање државне комисије која би испитала околности напада, а Савковић оцењује да би то био један од приоритета његове евентуалне владе и начин суочавања са политичким наслеђем Нетанјахуа.

Када је реч о спољној политици, Савковић не очекује значајнију промену односа Израела и САД у случају смене власти. Истиче да Вашингтон остаје главни ослонац Израела, док председник Доналд Трамп и људи из његовог окружења имају значајан утицај на прилике у региону.

У међувремену, израелска влада у техничком мандату наставља да се суочава са безбедносним изазовима, док се паралелно говори о могућности наставка преговора САД и Ирана, али и о новом америчко-израелском нападу на Техеран.

Пошто је Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци и покренула њен стечај, неправилности у пословању Алта групе пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори, док се отвара питање судбине новца депонената и одговорности за пропаст банке.

Дугогодишњи генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да након одузимања дозволе за рад Алта банци остаје низ отворених питања о поступању Народне банке Србије (НБС), пре свега о контроли пословања банке и мерама које су предузимане пре покретања стечаја.

"Велико је питање да ли је Народна банка вршила контролу рада ове банке. Ако јесте, када је та контрола била? Ако је извршена контрола, какве је мере предузела", истиче Дугалић.

Економиста Александар Стевановић оцењује да је нагли слом банке, која је претходних година бележила убрзани раст, озбиљан пропуст надзорних институција и сматра да је неопходно детаљно испитати њено пословање.

"Мислим да ће за Алта банку бити заинтересована финансијска форензика, не само наша него и међународна", наводи Стевановић.

Дугалић: Зашто НБС није искористила друге мере пре одузимања дозволе

Дугалић објашњава да Народна банка има законско право и обавезу да контролише пословање банака, изриче санкције и, када је то потребно, уводи привремену управу. Због тога сматра да је неопходно утврдити зашто раније нису примењени други механизми надзора.

"Народна банка је могла да казни ту банку, новчано и на други начин, да уведе привремену управу. Није то урадила", указује Дугалић.

Посебно проблематичним сматра време доношења одлуке, наводећи да је дозвола одузета у три сата после поноћи, недуго после изборних резултата. Дугалић поставља питање могуће повезаности та два догађаја, али не износи доказе да су изборни резултати утицали на одлуку НБС.

"Кључно је питање да ли би Народна банка одузела дозволу за рад да су резултати избора били другачији", пита Дугалић.

Стевановић: Незаконито изнет новац мора се покушати вратити

Стевановић објашњава да би, у случају утврђивања незаконитих трансакција, морали да буду покренути правни поступци за повраћај средстава која су напустила банку.

"Колика ће бити моћ Републике Србије да тај новац врати, зависиће од тога где је тај новац завршио", објашњава Стевановић.

Упозорава да евентуалне злоупотребе не смеју остати без правног епилога, нити би финансијске последице требало да сносе грађани Србије. Наглашава и да средства за исплату гарантованих улога морају бити обезбеђена из постојећег система осигурања депозита.

"Осигурани депозити не падају са неба, они се однекуд морају исплатити и то осигурање је неко већ платио да би се могло реализовати у овом случају", истиче Стевановић.

Алта банка, јавна предузећа и приватне компаније

Дугалић наводи да још није познато колико су новца у Алта банци имала јавна предузећа, локалне самоуправе и велике приватне компаније, као ни да ли су поједини клијенти пре одузимања дозволе успели да пребаце средства на рачуне у другим банкама.

"Тужилаштво ће преузети то у своје руке и тада ћемо сазнати и која су јавна предузећа ту оставила своје паре", каже Дугалић.

Стевановић указује да би правна лица приликом избора банке требало да воде рачуна о стабилности и начину њеног пословања, посебно када је реч о великим новчаним износима. Сматра да је Алта банка и пре актуелних дешавања имала нетипичан пословни модел који је захтевао додатни опрез.

"Корпорације и правна лица која размишљају мало више не бирају банку као што бирају парадајз на пијаци", напомиње Стевановић.

Шта чека депоненте – обавезе остају, повраћај новца неизвестан

Дугалић објашњава да ће клијенти чија потраживања премашују законом гарантовани износ од 50.000 евра морати да рачунају на намирење преосталих средстава из стечајне масе. Претходно је потребно утврдити имовину банке и потраживања поверилаца.

"Започеће стечајни поступак, одредиће се стечајни управник и тај процес ће потрајати свакако", каже Дугалић.

Када је реч о предузећима и грађанима који су користили кредите Алта банке, Дугалић наглашава да престанак рада банке не значи и престанак њихових дуговања. Сви кредити морају бити враћени, док је положај дела депонената знатно неизвеснији.

"Шта је парадокс? Обавезе остају, а права, видећемо", указује Дугалић.

Од мале мењачнице до банке са великим утицајем

Дугалић подсећа да је Алта банка, упркос тржишном учешћу од око три процента, добила значајну улогу у наплати рачуна за струју и комуналне услуге. Сматра да је потребно испитати и околности под којима је банка стекла такав положај на тржишту.

"Мистерија је како је та мала мењачница постала власник једне банке", оцењује Дугалић.

Осврћући се на финансијске показатеље банке, Дугалић објашњава да банке морају испуњавати прописане захтеве у погледу капитала, његове адекватности и ликвидности. Због тога доводи у питање начин на који је НБС пратила пословање Алта банке и благовремено реаговала на могуће неправилности.

"Како је то могуће да за један дан сви ти параметри падну и банка просто пропадне", пита Дугалић.

Стевановић: Нагли раст и пропаст банке захтевају истрагу

Стевановић сматра да околности брзог ширења Алта банке, као и њеног изненадног слома, захтевају детаљну истрагу. Оцењује да је потребно испитати улогу претходних власника и околности под којима је банка добијала подршку за развој пословања.

"Нити би тако расла на типичан начин, нити би тако пала да није било те изузетне блискости и подршке која је стизала да се банка развија на такав начин", сматра Стевановић.

Истовремено, прави разлику између периода експанзије банке, када је теже утврдити евентуално кршење закона, и завршне фазе пословања, у којој је, према његовој оцени, одговорност институција и руководства знатно конкретнија.

"Оно што не би требало да се деси јесте да се не утврди прецизно ко је све крив за ово што се десило у последњој фази", наглашава Стевановић.

Управљање Алта банком и одговорност

Стевановић указује да истрага треба да утврди ко је стварно доносио одлуке у Алта банци и да ли су у управљање били укључени и актери изван формално надлежних органа. Посебно је, како објашњава, важно испитати да ли је постојала стварна раздвојеност власништва и управљања.

"Једно је да имате Управни и Извршни одбор који обављају управљање, али питање је да ли је још неко могао да се меша у начин како они руководе банком", наводи Стевановић.

Према његовим речима, одговорност власника за уобичајен пословни неуспех ограничена је уложеним капиталом. Међутим, уколико се утврди да су незаконите одлуке доношене свесно, могло би се отворити и питање другачијег начина намирења поверилаца.

"Ако је реч о свесном пробијању правног лица, онда се поставља и питање накнаде штете", указује Стевановић.

Јавно тужилаштво за организовани криминал упутило је Министарству правде хитан захтев за достављање информација и документације о помиловању 49 особа. У медијима се појавила информација да Министарство неће учествовати у спровођењу одлуке тадашњег председника. РТС је Министарству упутио питања о овом случају, али одговоре засад није добио.

 Владимир Пријовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да Министарство правде не може да одбије учешће у поступку ако је то прописано законом. Такво одбијање оценио је као недопустиво.

"Судови и тужилаштво нису везани за поступање Министарства. Спровођење одлуке није на Министарству, осим у делу који се односи на лице које је већ осуђено", навео је Пријовић.

Могуће последице по окривљене

Говорећи о могућим последицама у случају да се утврди да су одлуке о помиловању донете незаконито, Пријовић је рекао да би лица укључена у поступак доношења одлука, под условом да је незаконитост доказана, потенцијално могла да одговарају за кривично дело, попут злоупотребе службеног положаја.

"Када је реч о окривљенима, један од основних постулата кривичног права јесте да се правноснажна судска одлука не може мењати на њихову штету. Ако би одлуком председника били ослобођени од издржавања дела казне или казне у целости, или ако би поступак био обустављен, та одлука се не би могла накнадно мењати", истакао је Пријовић.

Према његовим речима, није постојала законска ни уставна препрека да тадашњи председник Александар Вучић саопшти имена 49 помилованих особа и кривична дела за која су помиловане. Сматра да је то требало да учини и због интереса јавности.

"У овом случају не постоји ниједан разлог да председник Републике не обавести јавност. Грађани су носиоци суверенитета по Уставу и имају право да знају како се врши власт председника – да ли у складу са законом и Уставом или не", навео је Пријовић.

Јавност нема потпун увид у одлуку

Пријовић је оценио да је необјављивање имена помилованих особа срамотно и да је председник јавности саопштио само део информација о својој одлуци. Подсетио је да је објављено да је помилована група из Новог Сада, као и особе са друге стране, али да јавност није добила потпун увид у одлуке.

"Необјављивање имена ствара сумњу и мислим да је то разлог зашто се не објављују. Нисам сигуран, с обзиром на низ незаконитости и непоштовања Устава од стране председника, да не постоје паралелне одлуке, односно да није било више одлука које је требало реализовати у зависности од исхода избора", рекао је Пријовић.

Додао је да сматра да је тадашњи председник, између осталог, желео да помилује и особе које би потенцијално могле да постану окривљени сарадници, односно да сведоче о, како је навео, незаконитостима претходне власти.

На друштвеним мрежама појављивала су се и различита нагађања о идентитету помилованих. Министар правде у техничком мандату поднео је кривичну пријаву против непознатих лица због сумње да су израдила лажни документ о помиловању, који је кружио мрежама.

Пријовић је указао да је министар, и у техничком мандату, у обавези да поднесе кривичну пријаву против бивших или актуелних државних функционера уколико има сазнања да је неко од њих прекршио процедуру помиловања.

Бруталност полиције и "додворавање"

Говорећи о хапшењу начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричкa, Пријовић је оценио да је реч о још једном показатељу проблема у раду државних органа, пре свега полиције. Посебно је критиковао начин на који је информација о томе објављена на дан обележавања годишњице пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

"Најпре је ухапшен претходни начелник Управе криминалистичке полиције за град Београд. То су лица на највишим функцијама у полицији. Када се погледа тежина онога што им се ставља на терет, поред учествовања у кривотворењу доказа и злостављању лица у поступку, види се у којој мери је полиција била брутална", навео је Пријовић.

Пријовић је критиковао и конференцију за медије тужилаштва, које, како је рекао, има највећу надлежност после Јавног тужилаштва за организовани криминал када је реч о учиниоцима најтежих кривичних дела. Осврнуо се и на коментар вишег јавног тужиоца да случај нема везе са изборним резултатима.

"Има везе и са резултатима, са изборним процесом, то је моје мишљење. То апсолутно има везе и управо је последица резултата избора и покушај да се додворе новој власти. Надам се да у томе неће успети. Мислим да би јавни тужилац прво требало да ухапси свог првог заменика Миодрага Марковића, а онда и себе", закључио је председник Адвокатске коморе Београда Владимир Пријовић.

Синдикат Независност, као репрезентативни синдикат код послодавца "Вали" д.о.о. Ваљево, одбацио је "неистините и тенденциозне наводе", изнете у саопштењу Удружених синдиката Србије "Слога“, који се односе на деловање синдикалне организације синдиката Независност у тој компанији.

"Сматрамо крајње неодговорним да се, у тренутку када се запослени суочавају са озбиљном неизвесношћу у погледу своје радне и егзистенцијалне будућности, износе паушалне оцене и непроверене тврдње, којима се нарушава углед синдиката и доводи у питање професионални и синдикални интегритет његове главне поверенице у компанији. Радници који страхују за своју егзистенцију нису средство за политичко-маркетиншке активности", оцењује синдикат Независност.

Синдикат Независност истиче да је на састанку са послодавцем "Вали" д.о.о. Ваљево захтевао да се запосленима из Ваљева понуди могућност преласка у погон у Лозници, да им се понуди могућност запослења код другог послодавца у Ваљеву, као и да послодавац испоштује све обавезе у складу са Законом о раду и Колективним уговором.

Како се наводи, на састанку је синдикат Независност указао на положај породица у којима су оба брачна друга запослена у компанији "Вали", као и на положај запослених из посебно рањивих категорија, чија је егзистенција директно угрожена.

"Посебно је лицемерно позивати синдикат Независност на дијалог са локалном влашћу, јер то без проблема Синдикат 'Слога' (читај Радничка партија) може да учини користећи своје политичке контакте и везе са представницима локалне власти, јер је њихову политику, међусобно разумевање и уважавање већ подржао на изборима одржаним прошле недеље", оцењује се у саопштењу.

Удружени синдикати Србије "Слога" је раније осудио најављено затварање производног погона компаније "Вали" д.о.о. у Ваљеву, којим се 737 запослених, углавном жена, налази пред губитком посла.

У саопштењу је, између осталог, истакнуто да "забрињава изјава поверенице репрезентативног синдиката УГС 'Независност' из Лознице да синдикат и она као повереница нису могли ништа да ураде".

На бирачком месту број 81 у Новом Пазару поновљено је гласање на парламентарним изборима, пошто је након гласања 25. октобра изгубљен контролни листић приликом транспорта до Градске изборне комисије. Поновљено гласање протекло је без већих проблема.

На том бирачком месту право гласа имало је 1.838 грађана, од којих је гласало 766.

Гласови са поновљених избора били су посебно значајни за мањинске бошњачке листе, јер су могли да утичу на расподелу посланичких мандата.

Председник Странке правде и помирења (СПП) Усаме Зукорлић изјавио је да је, према рачуници те странке, СПП након поновљеног гласања обезбедила један мандат у Народној скупштини.

"На основу онога што смо до овог тренутка израчунали, преко 300 гласова је довољно за мандат у Скупштини Републике Србије. Самим тим, имамо у овом тренутку 12.500 гласова, што нам омогућује да имамо мандат", рекао је Зукорлић.

Посматрачка организација Црта објавила је саопштење у којем указује на наводне злоупотребе и утицај на изборну вољу грађана током поновљеног гласања, наводећи да ће, према прелиминарним резултатима, у парламент ући и листа "Усаме Зукорлћ (СПП) – Покрет за уједињење".

Иначе, на парламентарним изборима 25. октобра Студентска листа освојила је у Новом Пазару више гласова него три највеће бошњачке странке заједно.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 2.11.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Киша ће падати широм земље, а више падавина очекује се на подручју Борског округа.

У Подунављу и на истоку земље повремено ће дувати јак источни и североисточни ветар.

Јутарња температура биће од шест до девет степени, док ће највиша дневна достићи 12 степени.

У Београду хладно, повремено са кишом, уз највишу температуру до 11 степени.

И у уторак се очекује облачно и хладно време, уз кошаву и температуру до 11 степени.

Сличне временске прилике задржаће се до средине недеље.

Избори за Амерички конгрес 3. новембра могли би да донесу демократама очекивани "плави талас", па чак и убедљиву победу која би означила прави изборни потоп републиканаца. Више од 54,7 милиона Американаца већ је унапред гласало – лично и путем поште.

Амерички председник Доналд Трамп одржао је десетине предизборних скупова широм земље, убеђен да поново може да оповргне прогнозе и помогне републиканцима да задрже контролу над Конгресом.

Током наступа говорио је о имиграцији, економији и безбедности, али је пажњу неретко скретао и на споредне теме – од уређења Беле куће до личних коментара о политичким савезницима и противницима.

Ипак, судбину Републиканске странке могао би да одреди један кратак позив који је Трамп упутио овог лета на републиканској конвенцији у Даласу.

"Замислите да сам и ја на гласачком листићу", поручио је тада својим присталицама.

Трамп је тиме локалне и конгресне изборе претворио у национално изјашњавање о сопственој политици. Историја показује да странка актуелног председника најчешће губи подршку на изборима који се одржавају на половини председничког мандата.

Бил Клинтон је 1994. године изгубио 54 места у Представничком дому, Барак Обама 2010. чак 63, а Доналд Трамп је током свог првог мандата, 2018. године, остао без 40 републиканских мандата.

Сада се, према истраживањима јавног мњења, Трамп суочава са најнижим рејтингом једног америчког председника уочи оваквих избора још од времена Харија Трумана, чија је Демократска странка на међуизборима 1946. године изгубила 55 места у Представничком дому и 12 у Сенату. Републиканци су тада, у условима послератне инфлације и таласа штрајкова, преузели контролу над оба дома Конгреса, први пут после 16 година.

Хаким Џефрис, који би у случају демократске победе вероватно постао први Афроамериканац на челу Представничког дома, најавио је истраге о корупцији у администрацији, одлукама о рату са Ираном и начинима на које је Трампова породица увећавала своје богатство.

Анкете најављују "плави талас", републиканци бране тесну већину

Републиканци у изборе улазе са изузетно тесном предношћу у Представничком дому, где је однос мандата 218 према 214, док у Сенату имају већину од 53 према 47 места.

Истраживања јавног мњења показују да демократе имају све веће изгледе да преузму контролу над Представничким домом, за шта им је потребно да освоје четири мандата више него што тренутно имају.

Према истраживању Ројтерса и Ипсоса, демократе имају предност од 11 процентних поена у опредељењу бирача за изборе за Конгрес – 47 према 36 одсто, док је подршка Трамповом раду пала на 32 процента.

Осим представника у оба дома Конгреса, грађани ће бирати и гувернере у 36 савезних држава и три америчке територије, као и хиљаде представника у законодавним телима савезних држава.

Више десетина милиона Американаца већ је гласало превремено. У појединим савезним државама важним за коначан исход забележена је већа активност демократских него републиканских бирача.

Забринутост републиканаца видљива је и у расподели новца за кампању. Конзервативни политички одбори које подржава милијардер Илон Маск, који је уложио 366 милиона долара у помоћ републиканским кандидатима, морали су да усмере додатна средства и у традиционална упоришта странке, попут Канзаса, Ајове и Тексаса.

Коалиција бирача која је Трампу 2024. године омогућила повратак у Белу кућу у међувремену је ослабљена низом политичких и економских проблема.

Неки од њих су необјављивање целокупне документације повезане са Џефријем Епстином, ширење великих центара за обраду података у руралним срединама, раст цена горива и хране, као и рат са Ираном, који траје осам месеци, иако је Трамп у почетку најављивао да ће бити брзо окончан.

Посебан проблем за актуелног председника САД представља то што је у кампањи 2024. обећао смањење инфлације и нижу цену живота, док се велики број Американаца сада суочава са супротним кретањима.

Економија против Трампа, и још по нешто

Према оцени аналитичара, два потеза Трампове администрације посебно су утицала на трошкове живота – увођење високих царина на увозну робу и одлука о покретању ваздушних удара на Иран у фебруару, који су прерасли у шири сукоб.

Последице рата осећају се на светском енергетском тржишту. Поскупљење дизела погодило је америчку пољопривреду и теретни саобраћај, од Калифорније до великих пољопривредних области Ајове и Охаја.

Међутим, критике Трампове администрације не односе се само на економску политику.

Опозиција указује и на могући сукоб јавног и приватног интереса, тврдећи да амерички председник користи положај за увећање сопственог богатства и имовине породице.

Трамп је прихватио авион из Катара за потребе председничког превоза, преуредио Овални кабинет користећи раскошне златне украсе, срушио источно крило Беле куће ради изградње свечане дворане вредне 400 милиона долара и најавио изградњу тријумфалне капије у Вашингтону.

Истовремено, према подацима Форбса, његово лично богатство порасло је са 2,3 милијарде долара 2024. на 6,5 милијарди долара.

Барак Обама поново у кампањи – ослонац демократа 

Док републиканци покушавају да одбране већину, демократе су у завршници кампање ангажовале једног од својих најпрепознатљивијих политичара – бившег председника Барака Обаму.

Иако је из Беле куће отишао пре готово 10 година, Обама и даље има способност да привуче велики број присталица и мобилише бираче, нарочито младе и Афроамериканце.

На скупу у предграђу Атланте, у Џорџији, окупљени су поново узвикивали: "Да, ми то можемо!"

У питању је слоган који је обележио Обамину победничку председничку кампању 2008. године. Обама је у низу говора оштро критиковао Трампове ауторитарне тежње, спољну политику и рат на Блиском истоку.

"Ови избори су наша последња и најбоља прилика да га бар донекле обуздамо, да зауставимо део бесмислених потеза ове администрације. То је механизам којим систем може да прекине овакву политику и морамо да га активирамо", поручио је Обама у Џорџији.

За разлику од Трампа, који је недељама одржавао скупове у републиканским упориштима, Обама је већим делом кампање био уздржан, остављајући простор новој генерацији демократских кандидата да изгради сопствени политички идентитет.

Тек у завршници укључио се интензивније, користећи популарност како би помогао кандидатима у неизвесним изборним тркама.

Демократе – Обама спаја стару странку и нову левицу

Повратак Обаме у кампању има и шири политички значај, јер се Демократска странка последњих година суочава са унутрашњим разликама између умереног крила и све утицајнијих прогресивних покрета.

На скупу у Детроиту, Обама је подржао Абдула ел Саједа, демократског кандидата за Сенат у Мичигену, иако је Ел Сајед раније критиковао поједине одлуке његове администрације.

Бивши председник није покушао да сакрије те разлике, већ их је претворио у шалу.

"Да, Абдул се није слагао са неким стварима које смо желели да урадимо, односно које је наша администрација радила док сам био председник. Знате ко се још не слаже са свиме што радим? Мишел Обама", рекао је бивши амерички председник, изазвавши смех окупљених.

Тај наступ посматра се као покушај да се премости јаз између старе и нове Демократске странке.

Међу млађим активистима, који су политички стасавали током председничких кампања Бернија Сандерса и успона Демократских социјалиста Америке, Обамино наслеђе и даље је предмет расправе.

Његови критичари подсећају да је 2008. дошао на власт са обећањима о нади и променама, али да многа од тих обећања нису остварена.

Други представници прогресивног крила у Обамином ангажовању виде потврду да се Демократска странка променила.

Од 2016. године Демократски социјалисти Америке повећали су број чланова са око 6.000 на више од 130.000, а њихов политички утицај порастао је и после победе Зохрана Мамданија на изборима за градоначелника Њујорка.

Републиканци губе подршку Латиноамериканаца, Тексас важан тест

Један од највећих проблема за републиканце представља пад подршке међу бирачима латиноамеричког порекла.

Трамп је 2024. године остварио значајан успех међу латиноамеричким мушкарцима, што је унутар Републиканске странке протумачено као доказ стварања нове, трајне коалиције радничких и етнички разноликих бирача.

Међутим, после повратка у Белу кућу покренуо је оштру политику депортација, уз учестале акције наоружаних припадника имиграционих служби у градовима и пољопривредним областима.

Посебна пажња усмерена је на Тексас, где демократе од 1994. године нису победиле на изборима за неку од функција које се бирају на нивоу целе савезне државе.

Демократски кандидат за Сенат Џејмс Таларико, некадашњи наставник у државној школи и посланик у тексашком законодавном телу, надмеће се са републиканским државним тужиоцем Кеном Пакстоном, блиским Трамповим савезником.

Пакстона прате вишегодишње оптужбе за корупцију и личне афере, а упркос огромним улагањима републиканских донатора, укључујући Маска, према већини анкета Таларико  има благу предност.

Неизвесне трке за Сенат – од Мичигена до Аљаске

Иако демократе имају добре изгледе да освоје већину у Представничком дому, борба за контролу над Сенатом знатно је неизвеснија. Ипак, незадовољство Трамповом политиком проширило је изборну борбу и на савезне државе у којима је актуелни председник САД 2024. победио убедљивом разликом.

У Охају, некадашњи демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат, супротстављајући се актуелном републиканском сенатору Џону Хастеду. Браун, познат по блиским везама са синдикатима, настоји да искористи незадовољство радника због раста цена горива, затварања фабрика и ширења центара за обраду података.

У Мичигену се републиканац Мајк Роџерс надмеће са демократом Абдулом ел Саједом, лекаром и некадашњим директором здравствене службе Детроита, који би у случају победе постао први муслиман у Америчком сенату. Ел Сајед је изложен нападима због ранијих ставова о спољној политици, док су организације које подржавају Израел уложиле милионе долара у кампању против њега. Трамп га је назвао "џихадистом", а Обамина подршка зато има и посебну политичку тежину.

У Мејну се дугогодишња републиканска сенаторка Сузан Колинс бори за нови мандат против демократе Троја Џексона, некадашњег дрвосече и председника Сената те савезне државе. Колинсова покушава да се дистанцира од Трампа, али је демократе критикују због подршке конзервативним судијама Врховног суда и другим кључним потезима републиканске администрације.

На Аљасци демократкиња Мери Пелтола покушава да победи републиканског сенатора Дена Саливана. Ту изборну трку прати и правни спор након покушаја Министарства правде да спречи потврђивање евентуалне победе Пелтоле.

Њени савезници су, према медијским извештајима, помогли да се у трку укључи још један кандидат са именом Ден Саливан како би се збунили бирачи, али њен изборни штаб одбацује умешаност.

Шта даље

Уколико демократе освоје већину у једном или оба дома Конгреса, Трампова могућност да спроводи законодавни програм биће знатно ограничена.

Трамп би у том случају морао више да се ослања на извршна наређења, док би демократе добиле прилику да покрену низ парламентарних истрага.

Избори 3. новембра истовремено ће означити почетак борбе за председничке изборе 2028. године.

У Републиканској странци потпредседник Џеј Ди Венс за сада се сматра најизгледнијим наследником Трамповог политичког покрета, али се као потенцијални кандидати помињу и сенатор из Тексаса Тед Круз и државни секретар Марко Рубио.

Ни демократе немају јасно дефинисаног наследника који би странку повео у нову председничку трку.

Међу потенцијалним кандидатима помињу се гувернер Калифорније на одласку Гевин Њусом, сенатор Џорџије Џон Ософ, конгресменка Александрија Окасио Кортез, али и бивша потпредседница Камала Харис, која је изгубила председничке изборе 2024. године.

О референдуму

Трамп настоји да увери присталице да ће његова популарност и овог пута донети победу републиканцима. Међутим, управо његова одлука да себе стави у средиште изборне кампање могла би да се покаже као највећи политички ризик.

За демократе су ови избори прилика да поврате контролу над Конгресом и ограниче моћ председника, али и тест да ли могу да претворе незадовољство Трампом у трајнију политичку подршку.

За републиканце, улог је двострук – очување већине у Вашингтону и питање да ли странка може да задржи широку коалицију бирача коју је Трамп окупио 2024. године.

Хоће ли Америка видети само "плави талас" или знатно убедљивији успех демократа, показаће резултати гласања. С друге стране, већ сада је јасно да ће одлука бирача имати последице далеко изван новог сазива Конгреса – и у великој мери одредити политичку борбу за Белу кућу 2028. године.

Катар је три дана заредом посредовао између САД и Ирана у покушају да се постигне споразум према којем би Вашингтон укинуо санкције, након чега би Техеран поново отворио Ормуски мореуз и наставио разговоре о нуклеарном програму.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да се нада да ће Сједињене Америчке Државе изабрати пут дипломатије, али је поручио да је Техеран спреман и за одбрану. Додао је да засад нису планирани директни преговори са САД.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је дан раније да преговори са Ираном напредују, али је поручио да САД још морају да се "позабаве једном или две мете" у Ирану, не искључујући могућност нових напада.

С друге стране, Израел се суочава са политичком неизвесношћу након избора на којима ниједан блок није освојио потребну већину за формирање владе.

Израелски председник Исак Херцог изјавио је да лидери странака треба да прихвате изборне резултате и буду спремни да "пронађу креативна решења како би се избегли нови избори".

За то време, према најновијим подацима Међународне организације за миграције, више од 300.000 људи расељено је у Јемену у последња два месеца због интензивирања сукоба на западу земље између владиних снага и јеменских побуњеника.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је спреман да се састане са руским председником Владимиром Путином у Турској.

Зеленски је рекао у интервјуу за Си-Ен-Ен Турска, након што се у суботу састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у Истанбулу, да рат са Русијом мора да се заврши и да се нада да ће у мировном процесу посредовати Турска.

Претходно је председник САД Доналд Трамп рекао да ће позвати Зеленског на самит Групе 20, који ће у децембру бити одржан у Мајамију.

Из Кремља истичу, Путин никада није одбијао разговоре са Зеленским и да би се одазвао његовом позиву.

Додају да је дијалог са Бриселом немогућ због изјаве Европске уније о потреби да се Русији нанесе стратешки пораз.

На терену, због руских напада на енергетску инфраструктуру, стотине хиљада домаћинстава у Украјини је без струје.

Погођени су и објекти логистичке војне инфраструктуре.

Украјинске снаге гађале су индустријско постројење у руском региону Нижњи Новгород.

"Учествоваћемо у парламентарној борби уколико странка и листа не одлуче другачије, наш циљ је да људима предочимо шта је то што мислимо, шта је то што радимо, шта је то што, верујем, људи препознају код нас и као добро, као стабилност, као сигурност и те ствари ће се полако, али сигурно, враћати ", рекао је Вучић за ТВ Пинк.

 Одговарајући на питање због чега га оптужују да ће опструисати конституисање Народне скупштине, Вучић је рекао да га оптужују зато што полазе од себе и зато што им је то био план.

Захвалио је грађанима Србије који су посебно у последњих недељу дана били уз листу на чијем је челу.

"Огромна захвалност људима који су спремни да се боре, који добро разумеју шта је држава, и који су добро разумели оно што им је Динко Грухоњић потврдио, а то је о каквим је лажима и преварама било речи. И, у сваком случају, када добијете и изгубите власт то треба да буде нешто нормално. Само у нашој земљи није нормално и то увек када они долазе на власт, када нека врста анархо-либерала, левичарских демократа и осталих долази на власт. Увек су жедни и жељни крви, ничег другог", рекао је Вучић.

Додао је да када такви долазе на власт, они немају планове, програме и идеје, нити их занима бољитак земље и економија.

С тим у вези, Вучић је исказао забринутост за наставак великих и важних пројеката.

"Плашим се заустављања бројних пројеката у грађевинарству, инфраструктурним радовима, саобраћају. Плашим се такође да ће зауставити велике и важне пројекте од којих су људи имали огромне користи, њима се генерише раст привреде. Када генеришете раст привреде, тада имате веће плате, веће пензије и све друго. Они за то очигледно нису заинтересовани", рекао је Вучић.

Додао је да је листа на чијем је челу током предизборне кампање говорила истину и имала фер кампању, док је "Студентска листа лагала отворено".

На питање каква је судбина Социјалистичке партије Србије, рекао је да је СПС озбиљна политичка партија, али да, како каже, морају да седну и да пронађу своју улогу у будућем политичком животу Србије.

Ванредни парламентарни избори поновљени су данас на 53 бирачка места, односно на местима на којима је констатовано да се не могу утврдити резултати гласања и на којима је поништено гласање на изборима за народне посланике 25. октобра.

Републичка изборна комисија објавила је резултате са свих бирачких места (8.392) на ванредним парламентарним изборима у Србији, према којима је Студентска листа освојила 53,01 одсто гласова, док је листа "Александар Вучић – Уједињена Србија" освојила 38,98 одсто.

Изборна листа "Ивица Дачић – Фактор стабилности" освојила је 2,13 одсто обрађених гласова.

Изборна листа Расим Љајић – Људски (СДП - ЦДП) освојила је 0,46 одсто.

Изборна листа ''Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор'' освојила је 0,8 одсто.

Изборна листа ''Усаме Зукорлић (СПП) – Покрет за уједињење'' освојила је 0,28 одсто.

Изборна листа ''Руска странка – Србија у Бриксу – Слободан Николић'' освојила је 0,15 одсто.

Изборна листа ''Аутентична десница – др Милош Јовановић – одважно српски!'' освојила је 0,89 одсто.

Изборна листа ''Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош'' освојила је 0,28 одсто гласова.

Изборна листа ''СДА Санџака – Чувари Санџака'' освојила је 0,28 одсто.

Изборна листа ''Богољуб Карић – Покрет снага Србије'' освојила је 0,45 одсто.

Изборна листа ''Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију'' освојила је 0,06 одсто.

Изборна листа ''Бирам правду – бирам будућност – Коалиција снага'' освојила је 0,03 одсто.

Изборна листа ''Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек'' освојила је 0,1 одсто.

Изборна листа ''Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије'' освојила је 0,05 одсто.

Изборна листа ''Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – права Србија'' освојила је 0,08 одсто гласова.

Изборна листа ''Албанска коалиција'' освојила је 0,62 одсто.

Изборна листа ''Мајка Србија – Груда'' освојила је 0,07 одсто гласова.

Према овим подацима, на изборе је изашло 4.444.310 односно 68,89 одсто од уписаних бирача.

Ванредни парламентарни избори, на којима је учествовало 18 листа, од којих девет има положај изборне листе националне мањине, одржани су у недељу, 25. октобра, а према прелиминарним резултатима РИК-а, тада је на основу 8.338 обрађених бирачких места од укупно 8.392, "Студентска листа" освојила 53,04 одсто обрађених гласова, док је листа "Александар Вучић – Уједињена Србија" освојила 38,97 одсто.

Немања Милошевић је рекао да су их ученици обавестили да су видели директора како из школе износи документацију у црним кесама за смеће и баца је у контејнер, након чега су тројица родитеља дошла аутомобилом и заградила његово возило.

"Извукли смо из контејнера то што је бацио, позвали полицију и сада полиција ради увиђај", рекао је Милошевић.

Према његовим речима, у документацији коју су родитељи успели да виде налазили су се школски документи, фактуре са износима од 70.000 до 80.000 динара, спискови ученика са матичним бројевима и биографије особа које су се, како претпостављају, пријављивале за посао у Петој гимназији.

Милошевић је навео да се документација налазила и у гепеку аутомобила, али да родитељи нису могли да виде о чему је реч.

Додао је да родитељи нису желели да детаљније прегледају документацију пре доласка полиције, како не би дошло до контаминације евентуалних доказа, као и да су полицијски службеници фотографисали и прикупили документацију.

Према његовим речима, тужилаштво је наложило да директор буде доведен у полицијску станицу ради испитивања и прегледа целокупне документације.

Милошевић је рекао да се након саслушања очекује одлука о даљим корацима.