BeaMiao

Прослави у Суботици присуствовали су и министри спољних послова Србије и Хрватске, Марко Ђурић и Гордан Грлић Радман. Ђурић и Грлић Радман су претходно на Палићу одржали билатерални састанак, који су обојица оценили као пријатељски, садржајан и конструктиван.

Саговорници су се сагласили да је потребно организовати нови састанак националних координатора за отворена питања како би се дошло до обострано прихватљивих решења.

Ђурић је истакао да су односи са суседном Хрватском, као и са свим суседним државама, веома важни за Србију и нагласио да је Србија заинтересована за њихово даље унапређење кроз отворен и садржајан дијалог.

Указао је да су поједина отворена питања озбиљна и сложена, али да, уз сагледавање заједничких потреба и интереса, постоји простор за конструктиван приступ и проналажење обострано прихватљивих решења, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

Министар је додао да је неопходно избећи политизацију отворених питања и усмерити се на конкретне резултате кроз институционалне и билатералне механизме, укључујући и ревитализацију рада појединих комисија задужених за њихово решавање.

Саговорници су разговарали и о потреби одржавања новог састанка националних координатора за отворена питања.

Ђурић је оценио као важан и позитиван корак састанак националних координатора одржан у октобру 2024. године, на којем су представљене позиције обе стране и размотрени предлози за даље кораке у циљу приближавања ставова и унапређења рада мешовитих комисија.

Саговорници су разговарали и о положају националних мањина, а Ђурић је поручио да је заједнички задатак обе државе да континуирано раде на унапређењу положаја припадника националних мањина, јер су њихова права и добробит важан мост сарадње и повезивања између две земље.

Професор са Колумбија универзитета Џефри Сакс, који у Србији учествује на Хорајзонс форуму о одрживости и повезивању, рекао је за РТС да је ситуација у свету, са климатским променама и глобалном загревањем – алармантна.

"Србија је и по том питању направила добар избор, тиме што прихвата повезивање и сарадњу са кинеским компанијама, упркос критикама са Запада. Повезивање, добри односи, мир и озбиљан план, то је оно што је најпотребније у овој ситуацији", сматра Сакс.

Верује да је Србија у овим околностима добро поступила и да је главни разлог то што је основна национална стратегија наставак одржавања сарадње са различитим деловима света.

"Немојте следити Европу да бисте постали непријатељи Русије. То нема смисла. Немојте следити Европу да бисте постали непријатељ Кине", поручује Сакс.

Наравно, напомиње, треба тежити чланству у Европској унији, али под разумним условима и у реалним роковима.

"То је била исправна стратегија, али у овој земљи ништа није потпуно једноставно, јер је то земља која представља мост између многих различитих делова света и различитих глобалних сила", рекао је Сакс.

Цео интервју са Џефријем Саксом, колегинице Анице Телесковић, РТС ће емитовати у понедељак, 22. јуна, у емисији Око у 18.20

Отварање Центра за посетиоце "Теодора“ код Лебана пре две године у правом смислу речи значило је велики искорак у будућност за археолошко налазиште Царичин град и читав крај. Због тога је и логично што је прва презентација "У сусрет Експу 2027“ одржана баш на том месту.

Представници регионалних привредних комора из целе земље и локалних самоуправа са југа Србије добили су праве и практичне информације како и на који начин могу представити своје потенцијале у Српској кући на Експу. Припреме су већ почеле, а идеја има много.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић истиче да ће Србија на Експу имати прилику да се представи милионима посетилаца из целог света.

"Тамо ћемо пред четири милиона посетилаца, колико се очекује на Експу, и 139 земаља имати прилику, обавезу и могућност да покажемо не само историјске и природне лепоте, већ и инвестиционе и привредне капацитете“, навела је Пауновићева.

Србија ову развојну шансу не сме да пропусти. Кључну улогу у презентацији привредних субјеката имаће регионалне привредне коморе.

Директор Регионалне привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ Горан Јовић каже да се очекује велики број посетилаца током изложбе.

"Планира се негде између шест и седам милиона посетилаца и ми очекујемо да део тих посетилаца посети и ово знаменито место“, навео је Јовић.

Директор Регионалне привредне коморе Кикинда Тибор Хорват истиче да је важно благовремено упознати се са могућностима које Експо доноси.

"Нама је јако битно да знамо који су капацитети, које су могућности за пословне састанке“, рекао је Хорват.

За туристичке агенције Експо је већ почео. Први гости који ће бити ангажовани на изградњи националних штандова очекују се током летње сезоне.

Генерални секретар Асоцијације туристичких агенција Србије Милан Лаиновић каже да је циљ да посетиоци упознају и друге туристичке потенцијале земље.

"Тако да ћемо ми убедити наше путнике да дођу да виде све ово, а не да то буду само Београд, Златибор и Копаоник“, навео је Лаиновић.

Улазнице за Експо штампаће се већ од средине септембра. До почетка ове велике светске манифестације очекује се да ће бити завршена изградња другог дела саобраћајнице која спаја две стране Радан планине, четири бање, Ђавољу варош и Царичин град.

Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да је дошло до података који указују на то да је планирана симулација употребе "звучног топа", за коју би били оптужени државни органи. У току предистражног поступка, поводом смрти студенткиње М. Ж. на Филозофском факултету у Београду 26. марта, дошло се до података који указују да је у јануару прошле године, на састанку организације Студенти у блокади, планирала симулација употребе "звучног топа", наводи ВЈТ.

Политички аналитичар Срђан Барац оцењује за Радио Београд, у емисији "У средишту пажње", да је реакција надлежних на факултету била неразумљива од самог почетка истражних радњи.

"Врло је симптоматично било још од оног несрећног догађаја, од смрти студенткиње на Филозофском факултету која се десила под неразјашњеним околностима, да је отпор управе Филозофског факултета, али и управе Ректората био изузетно велики да полиција не уђе", истиче Барац.

Сматра да је отпор долазио због тога што се знало да се у тим просторијама крију многи документи и докази за разна кривична дела која су се дешавала у претходних годину и по дана.

Наглашава да је постојала јасна разлика између већине грађана и мањине која је ситуацију злоупотребила.

"Тако смо тако имали случај у Новом Саду где су планирали да на насилан начин дође до промене државног уређења, што се сматра кривичним делом и због чега су и ухапшени, процесуирани, а неки су и побегли. И пазите, то баш симптоматично - побегли у Хрватску и даље се тамо налазе", објашњава Барац.

Према његовим речима, факултети и Ректорат су служили као неформални штабови неполитичких субјеката, што је урађено са циљем да се онемогући јасно дефинисање правне и личне одговорности за инциденте на улицама и оштру поделу у друштву.

Говорећи о самој документацији коју је Тужилаштво пронашло, Барац наводи да она указује на унапред припремане сценарије, у којима блокада саобраћајница служи за изазивање инцидената.

"Идеја о некаквом суперсоничном оружју требала да служи као својеврсни катализатор народног незадовољства, али и повода за штап неке међународне заједнице који би се искористио против државе, а онда и против њеног народа", сматра политички аналитичар.

Истиче да, уколико се докаже намерна симулација, она има два јасна правца деловања.

"Један је као катализатор за унутрашње немире и друштвени бунт који би требао да доведе до насилне промене државног уређења, што се зове, као што и сви сами знате, државни удар. А други правац је био да се Србија по ко за који пут поново прикаже негативно у међународним круговима и да се на тај начин тражи интервенција међународне заједнице", каже Барац.

Упозорава да се такви покушаји дешавају у моменту када је Србија ухватила економски, привредни, трговински и културни замах и вратила своју позицију регионалног лидера.

"Сигуран сам да њихова замисао или креација догађаја није лично њихова"

Професор безбедносних наука Мирослав Бјеговић објашњава да ће се даље предистражне радње спроводити преко Службе или Одељења за борбу против тероризма у оквиру Управе криминалистичке полиције.

"Сви они који су учествовали у тој групи на припреми и извођењу тих радњи симулације и приказивања да је звучни топ употребљен од стране Министарства унутрашњих послова, биће испитани, како би се сазнала комплетна улога појединаца који су учествовали у вршењу кривичног дела", наводи Бјеговић.

"Сигуран сам да њихова замисао или креација догађаја није лично њихова. У питању је производ или активност одређених страних обавештајних служби, које су заједно и у корелацији са групацијама из Србије, учествовале у покушају извођења обојене револуције или насилне смене власти.

Сматра да је кључни задатак био лажно приказивање да држава напада своје грађане недозвољеним средствима. "Циљ организатора је био изазивање реакције званичних европских институција и Брисела, како би се такав потез осудио, што би уз присутну масу грађана довело до преливања гнева ка органима реда и власти, истиче Бјеговић.

Додаје да иза свега стоје шири геополитички интереси у које су укључене и регионалне структуре: "Ја првенствено увек говорим о оном делу обавештајно-безбедносних система служби из региона које имају заједничке циљеве у смислу дестабилизације Србије и, наравно, довођење неке друге власти која одговара западним центрима моћи"

Бјеговић подсећа и да су стране безбедносне агенције на позив државе још пре годину дана изнеле свој суд о овом случају.

"Првенствено, руска служба безбедности, Федерална служба безбедности, где су управо њихови експерти недвосмислено закључили да звучни топ у том моменту није употребљен", навео је Бјеговић.

Одговорно тврди да МУП нема у поседу звучни топ и истиче да ће пуна истина о догађајима планираним за 15. март убрзо бити обелодањена.

У фокусу форума били су енергетика, висока технологија и геополитика. Од фабрика у којима роботи раде без људске асистенције до аутомобила који постају "рачунари на точковима" – технолошка револуција већ мења начин на који се живи и ради. Своја искуства о томе како изгледа технолошка револуција у аутомобилској индустрији са учесницима форума поделила је и Стела Ли, извршна потпредседница највећег произвођача електричних аутомобила на свету BYD, једног од симбола глобалне технолошке трансформације.

Стела Ли истиче да сви деле исту планету и да имају одговорност да обезбеде чистији ваздух и одрживу будућност.

"Верујемо да су електрична возила важан део тог процеса и да га геополитичке тензије не могу зауставити. BYD данас има више од 120.000 инжењера и сваког дана развија нове технологије са циљем да унапреди живот људи. Купци наша возила бирају због квалитета, перформанси и уштеда које доносе. Један од највећих изазова електричне мобилности дуго је било време пуњења батерија. Управо зато развијамо технологије које уклањају те препреке. Већ данас представљамо наше ултрабрзе пуњаче снаге једног мегавата. Нова технологија омогућава да се батерија напуни од 10 до 97 одсто за свега девет минута, чак и при ниским температурама", навела је Ли.

Међу панелистима на форуму били су и Алекс Је из компаније Agibot, чије ће роботе, према најавама, Србија производити једина у Европи, као и неки од најпознатијих економских мислилаца данашњице. Међу њима су професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс, економиста Бранко Милановић и Ханс Хајнрих Релер, дугогодишњи главни економски саветник бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел.

У времену када геополитичке тензије све снажније обликују економију, технологију и међународне односе, Београд је на неколико дана постао место сусрета идеја, инвестиција и визија будућности.

Директор Хорајзонс форума Стефан Јовановић каже да је Београд место које у овим геополитичким превирањима може бити мост који спаја Кину и Европу из више разлога.

"Један од разлога је и тај да смо ми земља која се налази у Европи, али и земља која има стратешке односе са Кином и осталим великим глобалним играчима. Када имате овакву трансформацију, када се односи мењају из сата у сат, мостови који повезују почињу да буду јако значајни, а Србија може бити мост који повезује Кину и Европу, нову технологију и финансије и да све то може значити и нове инвестиције", истакао је Јовановић.

Док се технолошка трка убрзава, земље које буду најбрже усвајале иновације имаће развојну предност у годинама које долазе, једна је од порука учесника форума.

Како је наведено у саопштењу Европског покрета у Србији, циљ је окупљање свих проевропских и демократских снага у земљи.

Додаје се да су учесници састанка странке Србија центар - СРЦЕ, Покрет слободних грађана, Странка слободе и правде и покрет Солидарност договорили принципе на којима се базира даља сарадња проевропских странака, организација и покрета.

Договорено је да Платформа остаје отворена за политичке и друштвене актере који деле програмско и политичко опредељење за пуноправно чланство Србије у Европској унији и поштују европске вредности и стандарде, наведено је у саопштењу.

Мијат Костић из организације "Нови трећи пут", гостујући у емисији У средишту пажње Радио Београда 1, указао је да је овакав развој догађаја унео доста нејасноћа, с обзиром на то да је јавност била изненађена самим тренутком потписивања документа.

Према његовим речима, званичници су изнели штурa објашњења – потпредседник САД Џеј Ди Венс навео је да америчка делегација неће стићи на састанак из логистичких разлога, док иранска страна путем јавних канала комуникације није понудила детаљније информације.

Економски притисци и пад Трамповог рејтинга 

Иако је смиривање тензија већ довело до делимичног повећања поморског саобраћаја кроз стратешки важан Ормузски мореуз, аналитичари сматрају да је одлука Доналда Трампа да са иранским председником Масудом Пезешкијаном потпише меморандум без претходне најаве мотивисана унутрашњим економским и политичким притисцима.

"Један од главних фактора је и сама околност да, што дуже траје блокада, и америчка и глобална економија, па чак и иранска, трпе последице. У претходних месец дана аналитичари су све више говорили о томе да су чак и домаће резерве нафте које има Америка на измаку. Видели смо чак и одређене притиске америчке владе на велике нафтне компаније да ставе више нафте у промет, што је био сигнал да ситуација помало измиче контроли", наводи Костић.

Уз економске проблеме и ранија обећања домаћој јавности да ће прогласити победу над Ираном пре почетка Светског првенства у фудбалу, кључни покретач био је и историјски низак рејтинг америчког председника.

"Скуп свих тих околности и пре свега најава домаћој јавности, убрзала је Трампа да по сваку цену потпише макар некакав споразум или меморандум, како му рејтинг не би додатно пао. Од почетка интервенције у Венецуели, а потом и рата у Ирану, константно има негативан рејтинг. Економист, који тај проценат мери свакодневно, бележи пад на 30 и нешто одсто подршке, што је рекордно низак ниво за Трампа", истиче Костић.

Кључне тачке изостављене из текста меморандума

Због хитности да се постигне било какав договор, најспорнија питања између Вашингтона и Техерана остала су недоречена или потпуно изостављена из самог текста меморандума, чиме је решавање техничких детаља одложено за наредни период од два месеца.

"Неке од најкритичнијих тачака, у којима су и Иран и Америка имали најтврђе позиције, или су изостављене или су веома штуро наведене у самом меморандуму, па је остављено тих 60 дана да се о њима детаљније разговара. Пре свега се то односи на питање нуклеарног програма Ирана и на даље војне операције прокси група и милитантних организација које Иран финансира. Све што би могло бити тачка додатног неразумевања је или прескочено или само успут објашњено", каже Костић.

Као најважнији корак ка међународном легитимитету, у последњој тачки документа наводи се да ће круну читавог споразума представљати одговарајућа резолуција Савета безбедности Уједињених нација.

Костић закључује да је текст намерно остао уопштен како би обе стране купиле време за додатно позиционирање, те да је, упркос деблокади трговине у Ормузском мореузу, свет и даље далеко од свеобухватног и дугорочног примирја.

Спор око нуклеарног програма

Иако потписани оквир обухвата начелна питања попут прекида борби, разговора о укидању санкција и одустајања Ирана од нуклеарног споразума, преговарачке позиције су током сукоба постале знатно тврђе. Највећи изазов у наредних 60 дана представљаће управо нуклеарни програм Техерана.

Првобитни предлози преговарачких тимова, које су предводили Стив Виткоф са америчке и министар спољних послова Абас Аракчи са иранске стране, предвиђали су да се Ирану дозволи цивилни ниво обогаћивања уранијума до пет одсто, док би високо обогаћени уранијум изнад 60 одсто био уништен или извезен.

Међутим, Вашингтон је у завршним фазама рата усвојио знатно чвршћи став, захтевајући потпуно демонтирање целокупног иранског нуклеарног програма, што је за Техеран остало неприхватљиво, због чега ова тачка у меморандуму није прецизно дефинисана, закључио је Мијат Костић из организације "Нови трећи пут" у емисији У средишту пажње Првог програма Радио Београда.

У потрази за бољим животом, кубански сликар Владимир Кастиљо Гамбоа напустио је родну Кубу и дошао у Србију. Почео је од сликања на дрвеним гајбама у прихватном центру у Прешеву, а данас има свој атеље у Београду.

Владимир Кастиљо Гамбоа, сликар из Кубе, каже да је у Србији осетио слободу и топлину коју је тражио када је напустио родну Кубу.

"Од првог дана, па све до данас, у Београду нисам имао ниједан проблем", истиче Гамбоа.

Владимир је један од ретких који је успео. За осамнаест година, колико постоји азилни систем у Србији, азил је добило тек нешто више од 260 људи.

Проблеми остају и после добијања држављанства

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, наводи да је по добијању азила људима веома тешко да остваре интеграцију и укључе се у локалну средину.

"Проблеми постоје са остваривањем здравствене заштите, проблеми постоје и са личним исправама које нису биометријске него су картонске, што повећава ризик да ти људи буду и дискриминисани у свакодневном животу и угрожени", указује Ђуровић.

Сличну судбину деле и они који су избегли из ратова деведесетих. Према подацима центра Веритас, у Србији има 24 хиљаде људи са статусом избеглице, највише из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине. Упућени указују на проблеме који настају чак и након добијања држављанства.

Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра Веритас, истиче да постоји правни апсурд јер избеглица добије држављанство, а изгуби статус избеглице.

"Нема много разлике док је био јуче избеглица и док је данас држављанин Србије, он и даље има исте проблеме, али сада овамо губи привилегије које је имао као избеглица", сматра Штрбац.

Све мање породица чека на стамбено збрињавање

Поред решавања статусних питања, држава ради и на стамбеном збрињавању тих људи. Кроз различите програме, према подацима Комесаријата, дом је добило око тридесет хиљада избегличких породица.

Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Републике Србије, каже да је 2022. године први пут урађена озбиљна анализа колико је избегличких породица у Србији којима је потребна помоћ и подршка.

"Тај број је тада био 8.996. Са поносом могу да кажем после три и по године да је данас тај број испод седам хиљада", наводи Станисављевићева.

А кров над главом у Србији за многе, а посебно оне који су избегли из Хрватске, једино је решење. Поред имовинског питања, упућени кажу да је повратак у Хрватску отежан због потерница за наводне ратне злочине и судских процеса.

Потернице и судски поступци отежавају повратак

Саво Штрбац указује да се многи поступци квалификују као ратни злочини.

"Све се буквално подводи под квалификацију ратни злочин јер то не застарева, и онда за људима расписују потернице", каже Штрбац.

"Око 4.000 има особа до сада процесуираних пред хрватским правосудним органима, само је три процента међу њима припадника оружаних снага Хрватске", додаје Штрбац.

Званични подаци показују да је кроз систем у Србији, од деведесетих до данас, прошло више од милион избеглих и расељених лица.

"Молила ме је да се фотографише са мном. Толико је желела фотографију са мном. Могао сам и да одбијем, али ми је било жао", рекао је Трамп у разговору са новинаром Данијелеом Компатанђелом.

Амерички председник је током интервјуа више пута говорио о италијанској премијерки, наводећи да је она "вероватно била јако срећна што је уопште разговарао са њом".

"Нисам био у обавези да разговарам са њом", инсистирао је Трамп.

Изјаве председника САД изазвале су тренутне реакције италијанских власти. Премијерка Мелони одбацила је Трампову верзију догађаја и његове тврдње назвала "потпуно измишљеним".

"Искрено сам запањена. Не знам зашто се председник САД овако понаша према савезницима. Могу само да кажем да ми је жао што не показује исту одлучност према противницима Запада", поручила је Мелонијева у видео-поруци објављеној на друштвеним мрежама. Потом је упутила и директну поруку америчком председнику: "Једну ствар треба да запамти – ни ја ни Италија никада не молимо."

Током истог разговора, Трамп је поново критиковао Европску унију, оцењујући да је Европа направила озбиљне грешке у области енергетике и миграционе политике.

"Европљани су погрешили у вези са енергијом и миграцијама. Ако не реше те проблеме, Европа више никада неће бити иста", рекао је Трамп.

Његове изјаве изазвале су снажне реакције италијанске политичке сцене. Подсекретар владе Ђованбатиста Фацолари оценио је да су Трампови наводи још један у низу напада на европске лидере и упозорио да такав приступ штети односима између Европе и САД.

Министар спољних послова Антонио Тајани осудио је Трампове речи као "увреду" и отказао планирану посету Сједињеним Државама.

Потпредседник владе Матео Салвини пружио је подршку премијерки, поручивши да "ко напада Ђорђу Мелони, напада све нас".

Министар одбране Гвидо Крозето оценио је да је реч о "озбиљном дипломатском испаду" који не користи ни Италији ни Сједињеним Државама, док је и председник региона Ломбардија Атилио Фонтана отказао пут у Сједињене Државе.

Према наводима из италијанских медија, председник Републике Италије Серђо Матарела разговарао је телефоном са премијерком након избијања афере и изразио јој подршку.

Последња размена оштрих порука додатно је продубила тензије између Вашингтона и Рима. Однос који је донедавно важио за један од најстабилнијих између америчке администрације и европских лидера сада се суочава са озбиљним политичким и дипломатским изазовима.

У четвртак, јужнокорејски берзански индекс КОСПИ достигао је рекордну просечну вредност акција од 9.063 вона. Реч је о расту од преко 200 одсто у последњих 12 месеци и првом пробоју нивоа од 9.000 у тридесеттрогодишњој историји тог композитног индекса берзе у Сеулу.

Ово упркос америчким царинама, нестабилности и неизвесности проузрокованим ратом у Персијском заливу и чињеници да је обим извоза јужнокорејских аутомобила, који је у прошлости имао доста утицаја на кретања на берзи, у првом тромесечју ове године опао за око четири одсто.

С тим у вези, треба напоменути да је у првој недељи марта, након отпочињања рата у Ирану, КОСПИ доживео највећи једнодневни пад у историји од преко 12 одсто.

Када се узме у обзир да је председник Ли Џе Мјун током изборне кампање пре нешто више од годину дана себи ставио у задатак да, у случају победе, вредност деоница на берзи мерама економске политике подигне са тадашњих око 2.500 на 5.000 вона за време трајања свог петогодишњег мандата, постаје кристално јасно колико је брз и крупан раст берзе у Сеулу последњих месеци. 

Наиме, у току календарске 2025. године КОСПИ је забележио раст од 75 одсто, највише међу развијеним индустријским земљама чланицама ОЕЦД-а и државама Г-20, те четири и по пута више од америчког индекса С&П500, који му по профилу одговара - та стопа раста, међутим, сада се чини релативно скромном у односу на убрзање које се дешава ове године.

Мехур који мора пући

Оно што голица машту јужнокорејских пословних људи и брокера, слично САД, јесте вера да ће захваљујући вештачкој интелигенцији у земљи ускоро потећи мед и млеко.

Заправо, за један од узрока надувавања вредности деоница у Сеулу може се узети сличан тренд на америчком финансијском тржишту, које је убедљиво највеће на свету. Иначе, Јужна Кореја је осмо највеће тржиште капитала на свету, веће од Уједињеног Краљевства.

Док многи економисти истичу да су америчке компаније из области ВИ ужасно прецењене, јер ни близу немају способност за прављење новца коју им купци деоница оптимистично приписују, берзанско усијање у Јужној Кореји није сасвим без реалног основа.

Узбуђење везано за вештачку интелигенцију и дата центре потребне за њен развој се претаче у физичку потражњу за чиповима полупроводницима, а они су највећи извозни артикл јужнокорејске економије, који је прошле године донео укупни приход од чак 173 милијарде долара.

И заиста, у првом тромесечју ове године јужнокорејски извоз полупроводника је скочио за 200 посто, а компјутера и опреме која их прати за 305 одсто у односу на исти период прошле године, пишу источноазијски медији.

Највећи јужнокорејски произвођачи полупроводника и електронике "Самсунг" и "СК Хајникс" зарадили су, дакле, огроман новац, упркос економској неивесности планетарних размера коју су ратом против Ирана створили САД и Израел, па је вредност њихових деоница скочила за 180, односно, 217 посто.

Међу немалим бројем стручњака, међутим, постоји забринутост да је превелико ослањање на потражњу коју генерише вештачка интелигенција ризично, јер та потражња може брзо да се "издува", било због геополитичких поремећаја, скока трошкова енергената и њихове несташице које ни дуже примирје у Заливу неће моћи да извесно време ублажи или пуцања мехура ВИ у САД. 

Тренутно крупно увећање прихода од извоза чији је извор потражња проузрокована развојем ВИ, те оптимизам везан за потенцијал ВИ, могли би и да доведу до смањења улагања у друге важне гране и уљуљка државу у лажни осећај сигурности, те учини да она запостави потребне системске реформе. 

Неке од тих реформи, упозоравају поједини економисти у Јужној Кореји, требало би да буду и успостављање програма за реедукацију радника који буду губили посао услед ширења вештачке интелигенције и лабављење строгих прописа у вези са отпуштањем радника, које је, сматрају они, потребно да би се средњим и мањим предузећима омогућило да се флексибилније носе са олујним променама које покреће ВИ.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

20.06.2026. Субота: Претежно сунчано и топло уз слаб ветар углавном северних праваца. После подне уз локални развој облачности краткотрајна киша или пљусак са грмљавином очекују се тек понегде у планинским пределима источне и југоисточне Србије. Најнижа температура од 12 до 20, а највиша дневна од 31 до 34 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

21.06.2026. Недеља: Претежно сунчано и топло. После подне уз локални развој облачности у Војводини и планинским пределима јужне Србије локална појава пљускова са грмљавином. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 14 до 21, а највиша од 32 до 35 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 80%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 70%.

22.06.2026. Понедељак: Променљиво и нестабилно, местимично са краткотрајном кишом или пљусковима са грмљавином. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 15 до 22, а највиша од 31 до 34 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

23.06.2026. Уторак: Променљиво и нестабилно, у брдско-планинским пределима местимично са краткотрајном кишом или пљусковима са грмљавином. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 16 до 21, а највиша од 30 до 33 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 24.06.2026. до 28.06.2026.)
Претежно сунчано и веома топло уз дневне температуре изнад просека.

Мирослав Грдинић, који је прешао пут дуг 7.000 километара од Београда до Марбеље, рекао је у Београдској хроници да је за њега то била "обична вожња", јер воли и небо и асфалт, и да лети и да вози, али да је авантура била изазовна пошто је све време путовао сам.

"Када сам стигао на циљ и вратио се кући, био сам најсрећнији јер сам остварио свој сан и успешно завршио пут. На том путовању су ме пратиле разне потешкоће – био сам опљачкан, паук ми је однео аутомобил, а имао сам и мањи квар на мењачу. Ипак, све се завршило на најбољи начин", прича Грдинић.

Према његовим речима, путовање је трајало десет дана, од 1. до 10. маја, а током пута је ноћио у више градова. По повратку, Грдинић је ставио аутомобил на лицитацију, а сав прикупљени новац биће прослеђен Виктору Милетићу, који се у САД лечи од прогресивног тумора мале карлице са метастазама.

Организатор путовања Јован Милошевић каже да је лицитација за аутомобил почела 15. јуна на сајту "Будући класик – аукције" и да је првобитно требало да траје до недеље, 22. јуна.

"Тренутно је за аутомобил понуђено 1.100 евра, па смо рок за лицитацију продужили до 24. јуна", рекао је Милошевић.

Додаје да је са Грдинићем током читавог путовања био у сталном контакту, али да није могао непосредно да му помогне у решавању проблема са којима се суочавао на путу.

Виктору Милетићу можете помоћи слањем СМС поруке са бројем 7 на 3800, као и учешћем у хуманитарној лицитацији аутомобила "Застава 101", која траје до 24. јуна.

У објављеној публикацији "Трендови за први квартал 2026", наведено је да је приватна потрошња у овом периоду, у поређењу са првим кварталом претходне године, повећана за 4,9 одсто и допринела позитивном кретању БДП-а са 2,9 процентних поена.

Инвестиције су порасле за 1,4 одсто, а извоз и увоз забележили раст од 4,6, односно 3,6 одсто и допринели кретању БДП-а са 2,6 и 2,1 процентни поен.

Истовремено, индустријска производња у периоду јануар–март 2026. била је за 0,8 одсто нижа него годину дана раније, а пад је регистрован у сва три сектора – прерађивачкој индустрији (0,4 одсто), рударству (3,2 одсто) и снабдевању електричном енергијом, гасом и паром (0,9 одсто).

У оквиру прерађивачке индустрије, у прва три месеца ове године у односу на исти период 2025. раст је забележен у девет од 24 области.

Међу гранама које су оствариле највећи раст, издвојили су се производња моторних возила и приколица, са повећањем од 51,5 одсто, производња основних фармацеутских производа и препарата, са растом од 6,2 одсто, као и производња производа од гуме и пластике, која је порасла за 5,3 одсто.

У сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом производња је у прва три месеца 2026. била за 0,9 одсто нижа него у истом периоду прошле године.

Посматрано по месецима, пад производње остварен је у сва три месеца: у јануару је износио 0,8 одсто, у фебруару 1,6 одсто, а у марту 0,1 одсто.

И производња у сектору рударства у прва три месеца 2026. бележи пад од 3,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Вредност грађевинских радова

Према подацима РЗС-а, у првом кварталу 2026. грађевинска активност повећана је за 1,7 одсто у текућим ценама, али је у сталним ценама забележен пад од пет одсто.

Посматрано према врсти грађевина, вредност изведених радова на зградама бележи раст од 25,4 одсто, док је на осталим грађевинама, као што су саобраћајнице, цевоводи и сложене индустријске грађевине, остварен пад од 21,5 одсто у сталним ценама.

Статистички подаци показују и да је раст вредности изведених радова остварен једино у Београдском региону, где је износио 35 одсто у сталним ценама, пре свега захваљујући радовима на припремама за међународну специјализовану изложбу Експо 2027.

Вредност грађевинских радова у посматраном кварталу опала је у односу на исти квартал претходне године у Региону Војводине за 17,2 одсто у сталним ценама. У овом региону вредност грађевинских радова повећана је на стамбеним и нестамбеним зградама, док је на осталим грађевинама смањена.

У Региону Јужне и Источне Србије вредност изведених грађевинских радова, у сталним ценама, смањена је за 13,7 одсто у односу на исти период претходне године, а пад је најизраженији код грађевина саобраћајне инфраструктуре и нестамбених зграда.

Највећи пад вредности изведених грађевинских радова забележен је у Региону Шумадије и Западне Србије – 31,7 одсто у сталним ценама у односу на исти период претходне године.

Посматрано према врсти грађевина, раст вредности грађевинских радова забележен је једино код нестамбених зграда.

Подаци РЗС-а показују и да је број издатих грађевинских дозвола у првом кварталу ове године, у односу на исти период 2025, повећан за 8,9 одсто, на 6.043 дозволе, али је укупна предвиђена вредност радова по тим дозволама смањена за 47,3 одсто у односу на исти период прошле године.

Највећи број издатих дозвола (4.944) односи се на извођење радова на зградама, а остатак (1.099) на радове у вези са саобраћајном инфраструктуром, цевоводима и сложеним индустријским грађевинама.

Укупна предвиђена вредност радова, према издатим дозволама, у првом кварталу 2026. износи 237.324 милиона динара, што представља пад од 47,3 одсто у односу на исти квартал претходне године. Највеће учешће у предвиђеној вредности има Београдски регион (37,1 одсто), затим следе Регион Војводине (29,8 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (17,2 одсто) и Регион Шумадије и Западне Србије (16 одсто).

Раст извоза прерађивачке индустрије

Статистички подаци показују и да је спољно-трговинска размена у прва три месеца ове године забележила раст извоза. Вредност извоза робе повећана је за 7,1 одсто у односу на исти период 2025, док је увоз порастао за 0,3 одсто.

Највећи допринос извозу дала је прерађивачка индустрија, чији је извоз повећан за 9,1 одсто, док је сектор рударства забележио раст извоза од 25,4 одсто.

Србија је у прва три месеца ове године остварила трговински суфицит са 14 европских земаља у укупном износу од око 1,3 милијарде евра, при чему је највећи суфицит остварен са Црном Гором, у вредности од 274 милиона евра.

Највећи трговински дефицит у посматраном периоду забележен је са Кином и износио је око милијарду евра.

Промет у трговини на мало у првом кварталу 2026. порастао је за 8,6 одсто у сталним ценама, односно за 9,3 одсто у текућим ценама, док је промет у трговини на велико повећан за 5,7 одсто у сталним и 7,6 одсто у текућим ценама.

Инфлација и раст цена

Подаци РЗС-а показују и да је просечна годишња инфлација у првом кварталу ове године износила 2,6 одсто, а највећи допринос расту потрошачких цена дали су електрична енергија, здравство, комуналне услуге, дуван и воће.

Цена електричне енергије за домаћинства у првом кварталу ове године била је за 9,6 одсто виша него годину дана раније, док је цена воћа порасла за 11,9 одсто.

У Србији је у првом кварталу 2026. било запослено 2,836 милиона људи, док је број незапослених износио 276.300, а ван радне снаге било је 2.478.600 лица старијих од 15 година.

Стопа незапослености остала је на нивоу од 8,9 одсто, непромењена у односу на крај 2025. године, док је број незапослених незнатно смањен, уз истовремени пад броја лица ван радне снаге за 14.700.

Регионално посматрано, стопа незапослености у првом кварталу 2026, у поређењу са претходним кварталом, бележи раст у Региону Јужне и Источне Србије, са 12,4 на 13,7 одсто, и у Региону Шумадије и Западне Србије, са 8,2 на 8,3 одсто. Пад је забележен у Београдском региону, са седам на 6,5 одсто, и у Региону Војводине, са 8,9 на 8,4 одсто.

Просечна зарада

Подаци РЗС-а показују и да је просечна нето зарада у Србији у првом кварталу достигла 118.736 динара, што представља номинални раст од 11,7 одсто и реални раст од 8,8 одсто у односу на исти период претходне године. У односу на четврти квартал 2025. номинално је виша за 2,7 одсто, а реално за 1,8 одсто.

Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната за први квартал 2026. износила је у јавном сектору 124.101 динар, а ван јавног сектора 116.561 динар.

Највише просечне зараде забележене су у области рачунарског програмирања и консултантских делатности, где су износиле 312.391 динар.

Када је реч о туристичком сектору, статистички подаци показују да је настављен раст, па је у првом кварталу остварено 2,7 милиона туристичких ноћења, што је за 6,5 одсто више него годину дана раније. Домаћи туристи остварили су 50,5 одсто свих ноћења, док су страни учествовали са 49,5 одсто.

Најпосећеније дестинације били су Београд, Златибор и Копаоник.

У периоду јануар–март 2026. Србију су посетили страни туристи из око 50 различитих земаља света, а највећи број ноћења (81,3 одсто) остварили су туристи из Европе.

Три земље чији су туристи остварили највише ноћења су Турска (130,9 хиљада), Руска Федерација (128,8 хиљада) и Северна Македонија (125,4 хиљаде), а потом следе посетиоци из Кине (85 хиљада) и Босне и Херцеговине (82,2 хиљаде).

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је са амбасадором Руске Федерације у Србији Александром Боцан-Харченком о сарадњи две државе у области енергетике и о решавању питања НИС-а и изразила наду да ће руска страна учинити све да не дође до прекида у снабдевању сировом нафтом која је кључна за рад рафинерије у Панчеву.

Министарка је на састанку навела да је потписивањем акционарског уговора са МОЛ-ом српска страна окончала свој део посла у преговорима и да се нада да ће "Гаспромњефт" и мађарска компанија успети да дођу до договора о купопродаји НИС-а, који ће бити прихватљив и за Канцеларију за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија САД.

"Имамо још мало времена до истека оперативне лиценце и лиценце за преговоре. Надамо се да ће руска страна учинити све да не дође до прекида у снабдевању сировом нафтом, која је кључна за рад рафинерије у Панчеву", рекла је Ђедовић Хандановић.

У саопштењу се додаје да је ресорна министарка говорећи о изградњи нафтовода Србија-Мађарска рекла и да је диверсификација извора кључна за дугорочну сигурност снабдевања Србије нафтом и да очекује наставак разговора са новом владом у Мађарској у вези са даљим активностима на том пројекту.

Ђедовић Хандановић је нагласила и значај дугогодишњег партнерства са "Гаспромом" и стабилних испорука руског гаса, као и продужетка гасног аранжмана који истиче 30. јуна за додатна три месеца.

Додаје се да је на састанку са амбасадором Русије разговарано и о могућностима за сарадњу у области нуклеарне енергије, у области размене техничких информација и подршци развоју кадрова у областима од значаја за нуклеарну енергетику.

Понос је и част стати у строј храбрих и одважних. Војничка традиција и родољубље уткани су у биће српског народа. Полагање војничке заклетве је чин који се памти целог живота и обавезује их да бране независност, суверенитет и територијалну целовитост Републике Србије. У касарни „Војвода Петар Бојовић“ у Лесковцу родитељи, рођаци и пријатељи војника на добровољном служењу војног рока поздрављају најмилије. Узбуђење је велико.

„Традиција код нас и некако сам сматрао да је то позив за мене, да и ја одслужим војник рок и да наставим са радом овде“, каже Александар Грујић из Лебана.

„Ово је посебан дан за нашу породицу. Поносна мајка. Помешана су осећања“, истиче Александрова мајка Сања.

„Желео сам да наставим породичну традицију која траје деценијама у назад. Да ли је било тешко? У старту јесте било мало тешко, међутим после пар дана, сам период прилагођавања постајало је све лакше“, опбјашњава Урош Глишић из Александровца.

„Мој отац је такође био у Војсци. Ја сам хтела да следим његов пример, да дођем и да се опробам у овоме“, рекла је Викторија Вељковић из Бујановца.

„Заклетва је један свечани чин који мора свако да доживи. Данас смо стали у строј где су некад стајали наши преци“, поносна је Јована Коцић из Чапљинца код Дољевца.

Привилегија је служити својој домовини. У Војсци се развијају посебне вештине, знања али и гради поверење људи на које држава може да се ослони. Србија остаје на свом путу независности, војне неутралности, жели и поносно чува мир истакао је Братислав Гашић, министар одбране на свечаности у Лесковцу.

„Војска Србије се из године у годину развија и спремна је да одговори новим безбедносним и трехнолошким изазовима. Резултате одговорног рада и залагања показаћемо на велики српски празник Видовдан када ћемо на војном аеродрому Батајници и полигону Пасуљанске ливаде представити најсавременије наоружање и војну технику, а наши припадници показати своју оспособљеност, одлучност и спремност да у сваком тренутку бране Србију", истакао је министар одбране Братислав Гашић.

Министар одбране је појединим војницима на добровољном служењу војног рока лично честитао положену заклетву. Након свечано дате обавезе младиће и девојке, војнике јунске класе очекују основна и специјалистичке обуке. Са цертификатом који буду добили моћи ће да конкуришу за запослење у Војсци Србије.

Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду дало је налог полицији за хитну идентификацију и процесуирање лица које је данас на мејл управе Вишег јавног тужилаштва у Београду послало више порука са претњама упућеним председнику Републике Србије, главном јавном тужиоцу ВЈТ у Београду, као и двојици власника медија, а поводом данашњег саопштења издатог у вези са постојањем основа сумње на симулацију употребе "звучног топа" од стране НН лица.

У пчелињацима у Поморавском округу сезона пчеларења добро је почела. Тренутно цвета липа, ускоро ће и сунцокрет тако да пчелари очекују после багремове паше наставак једне солидне сезоне.

„Багремова паша код нас мало се одужила, јака друштва су она која нису ушла у ројеви нагон сакупила су до 30 килограма по кошници. Ове године се код свих колега пчелара јављао масовни ројеви нагон, то је деоба пчела у току багремове паше, друштва која су ушла у ројеви нагон она су донела по једно полумедиште која нису донела су два па тако“, задовољан је Бобан Мишић, пчелар из Јагодине.

Према подацима Управе за заштиту биља и Управе за ветерину у Србији је евидентирано око милион и 600 хиљада кошница.Пчелари са кошницама обележеним и регистрованим у Централној бази података и ове године ће од државе добити субвенције. Пријаве на јавни позив Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде почеле су 15. јуна.

„Основни услови за конкурисање на јавни позив јесте да имају газдинства да се газдинство налази у активном статусу, сва правна лица, физичка и регистрована комерцијална пољопривредна газдинстрва која су у регистру пољопривредних газдинстава могу поднети захтев за подстицаје. Износ износи хиљаду динара по кошници, односно најмање 20 кошница до максимум хиљаду кошница“, објашњава Милица Ракић Јевремовић, саветодавац за агроекономију.

Уз изазове природе на које не могу да утиче пчелари се боре и са нелојалном конкуренцијом и огромном количином фалсификованог меда. Субвенције државе власници кошница користе за различите послове.

„Најчешће користимо за опрему, за кошнице, за селидбу, за лекове, нађемо им намену, није без намене. Треба нам за прихрану, ево поменули сте прошлу годину која је била јако лоша, нама је требало мени је овде требало близу две тоне шећера да те пчеле спремим, што за пролећни развој, што за јесењи зимски, значи та средства нам добро дођу“, каже Бобан Мишић, пчелар из Јагодине.

Пчелари се за субвенције пријављују преко портала е-аграр, све додатне информације могу добити и у Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде, за оне који нису вични дигиталним платформама ту су и саветодаваци у пољопривредно-стручним службама по Србије који ће им у томе помоћи. Рок за пријаве је 15. јул.

У саопштењу истичу да је документ на који се Више јавно тужилаштво позива настао два месеца пре протеста одржаног 15. марта, у време када тај скуп, како наводе, још није био планиран.

Према њиховим тврдњама, реч је о материјалу припремљеном за протест на Аутокоманди, у којем су разматрани различити безбедносни ризици и могући облици интервенције полиције над учесницима скупа.

"У том контексту помињани су и звучни топови, водени топови, сузавац и друга средства принуде, као потенцијални ризици. Разматрање сценарија репресије искључиво је доказ одговорног приступа безбедности учесника протеста", наводи се у саопштењу објављеном на Инстаграм налогу студенти у блокади.

Студенти у блокади оцењују и да је "апсурдно тврдити да помињање реакција европских институција или могућих последица употребе звучног топа представља доказ завере".

Како истичу, то показује да је звучни топ посматран као пример потенцијалне употребе прекомерне силе државних органа и да је разматран у контексту могућих политичких последица таквог поступања.

У саопштењу наводе да, уместо одговора на питања која грађани постављају, ВЈТ покушава да разговор о могућој употреби средстава принуде представи као доказ њиховог режирања.

Студенти подсећају да су након догађаја од 15. марта спроведене бројне провере и саслушања, као и да су, како тврде, институције признале да је дошло до необичног догађаја који је изазвао масовну панику, трчање и нагло размицање људи у Улици краља Милана, као и здравствене тегобе код појединих грађана.

Документарни серијал "Квадратура круга“ ће и даље бити део нашег програма, вођен новим тимом ове емисије.

РТС се захваљује Станковићу на посвећености у раду и оствареним резултатима у гледаности.

У писму, које су потписали шефица Канцеларије Европске уније на Косову Ева Палатова, амбасадори Француске, Немачке, Италије и Велике Британије, отправница послова Амбасаде САД и шеф Мисије Еулекс-а, наводи се да уставни и правни оквир штити право свих заједница да чувају, изражавају и развијају свој идентитет, укључујући и кроз употребу и истицање симбола и застава.

Потписници истичу да је употреба симбола, укључујући националне заставе и заставе заједница, уставом заштићено право, као и да власти у Приштини имају обавезу не само да се уздрже од неоправданог мешања, већ и да обезбеде услове за његово равноправно остваривање.

Истовремено, указују да правни оквир није у потпуности заокружен јер још нису усвојени подзаконски акти. Оцењују да тај недостатак не доводи у питање постојећа права, али да ствара правну несигурност и повећава ризик од недоследног или дискриминаторног поступања у пракси.

Због тога позивају институције у Приштини да као приоритет усвоје неопходне подзаконске акте како би се разјаснила примена постојећег правног оквира, обезбедила правна сигурност и успоставила доследна пракса на целој територији. 

У писму се наводи и да би припрема тих аката требало да буде спроведена у блиским консултацијама са мањинским заједницама, као и у координацији са међународним партнерима.

До усвајања нових прописа, ЕУ, Квинта и Еулекс наглашавају да сва питања која се односе на употребу симбола и застава заједница, укључујући обележавање празника и комеморативних догађаја, треба решавати у складу са важећим уставним и законским оквиром, уз поштовање принципа доследности, сразмерности и недискриминације.

Писмо је достављено и министрима Краснићију и Свећљи,  директору полиције Хоџи, као и председницима свих 38 општина на КиМ.